Пустоловине Стенлија и Бет

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – Јако опредељење уме да повеже људе, тако препредено да се они и не сретну и не осете да их води ка истом циљу, а баш такво дејство се показало у случајевима Стенлија О’Нила (56) и Бет Хенли (29). Различитих генерација и расе, он црнац, а она белкиња, ово двоје Американаца усмерено је тако да се сасвим различитим путевима упусте у истоветну пустоловину звану – "освајање света".

Приче о тим њиховим тежњама доспеле су, опет у врло различитим околностима а готово истовремено, до ударних стубаца штампе. Усред појачаног тумбања света, ка чијем су освајању амбиције испољили већ стицањем магистратура на врхунским факултетима, он за бизнис на Харварду, а она за међународне односе на "Џонсу Хопкинс", обоје су – остали без посла.

Стенлија је таква судбина снашла кад је већ успео да поприлично "дрма" светом. А Бет – у покушајима да свет "спасе"…

Као из романа

Његову позицију, изгубљену ове недеље, коментатор "Вашингтон поста" је упоредио с јунаком романа (дела Тома Волфа, једног од оснивача својевременог покрета новог журнализма) који је себе у врховима њујоршког међународног финансијског центра доживљавао као једног од неколико стотина "господара универзума". Стенли је пет година био део те сада "неколицине" супермоћника Волстрита, као шеф мултинационалног финансијског гиганта "Мерил Линч" који оперише широм планете.

Кажу да је био врло ефикасан, да је и оштрим резовима и ширењем тржишта препородио компанију у тренутку кад је она била мало посустала. Хроника о њему би такође могла да се сабије у роман, а за ову прилику га је најлакше описати – бројкама.  

Прошлу годину је његова корпорација завршила с нето приходом од 7,5 милијарди долара, а он с примањима у износу од 48 милиона, који су га уврстили међу најбоље плаћене лидере Волстрита. Али, ове године га је стигло "кобно треће тромесечје" у коме је, како се саопштава, фирма забележила губитак од 8,4 милијарде – због његових неодобрених пословних потеза.

Такве грешке се не праштају, па је био приморан да се повуче с дужности. А ни претходне заслуге се не заборављају, тако да је испраћен пакетом готовине, акција, бонуса у вредности од 160 милиона долара. "Нема зиме" за њега, дакле. Отишао је "пун као брод", мада неславно.

Постоје, уједно, процеси који су важнији од громогласне вести о паду тог финансијског моћника, примећују хроничари. Стенли је био, наиме, симбол историјског преокрета.

Деда му је био роб у Алабами, где је после и Стенли у пословни живот ушао као берач памука, па као радник у "Џенерал моторсу", који му је касније, уочивши његове способности, стипендирао студије, да би потом стигао и до врхова финансијске хијерархије. Његов узлет је, кажу, не само револуција у породичним размерама, него и далекосежни подвиг – пробој црнца у дуги монопол белаца.

Он и неколицина других отворили су врата за ширу афирмацију афричких Американаца у елитном бизнису. Расне уравнотежености још нема у тим врховима, констатује се у анализи "Њујорк тајмса", уз напомену да ће се ускоро с високих дужности повући још неки припадници те расе. А непрофитна организација "Пословни менаџмент сутрашњице" израчунао је да црнци и Латиноси тренутно заузимају само три одсто виших управних функција и чине 1,6 процената на листи 1.000 водећих "босова"…

Бет је кренула другим путем. То је она врста избора коју обожаваоци стицања карактеришу као "узалудно роњење суза над судбином човечанства".

Она, међутим, осећа да јој је живот испуњен – кад помаже да други дођу до цркавице неопходне за излазак из беде. Радила је у хуманитарној организацији "Хлеб за свет", предавала енглески у Африци, а и сада, док чека да добије нови посао, жели да следи идеале – да допринесе развоју сиромашних друштава на разним тачкама глобуса.

"Сазри већ једном"

Управо је, како преноси престонични дневник, одбила понуду за добро плаћено радно место у консултантској фирми за управљање државним пословним аранжманима. Ишчекује понуду за ангажман у акцијама међународне помоћи.

Идеале о мењању света на тај начин гаји и поприлично њених високообразованих колега. Пристају да се посвете за опште добро, па макар им почетна плата била као школарина на врхунским универзитетима, коју су плаћали и по 40.000 долара годишње.

Већина ипак тражи да знање боље уновчи. "Јавни сектор је слабо финансиран, тако да не може да привуче довољно високошколованог кадра", констатује Вилијам Голстон из институције Брукингс.

Бет добија савете од познаника, који су се добро опскрбили по финансијским установама, да је "време да већ једном сазри, да се мане ‘ћорава посла’ и баци се на згртање новца". У ономе што је њима добро, каже, она би се осећала "мизерно".

Како ствари стоје, извесније је да ће нови посао знатно брже добити отпуштени Стенли него ентузијастична Бет. Јер, свет који обоје желе да "освоје" мења се у свему и свачему, уз одржавање владајућег принципа: да је стицање важније од давања, као и непосредна корист – од општег интереса.