Експертска влада – искуство Црне Горе

„Експертска влада” или 42. Влада Црне Горе, изабрана је после, за Црну Гору сада већ историјских парламентарних избора 30. августа 2020, минималном већином од 41 од 81 посланика. Њен председник био је проф. др Здравко Кривокапић који, иако формално на челу једне од изборних листа, није био страначка личност. Министри ове владе били су нестраначки експерти, личности у највећем делу претходно непознате јавности, чија је главна препорука била њихов стручни квалитет. Једини политичар у 42. Влади Црне Горе био је њен потпредседник др Дритан Абазовић. 
„Експертска влада” уживала је знатан легитимитет у очима бирача. Међутим, он јој није био довољан да изађе на крај с једном од основних карактеристика парламентарног система – чињеницом да је, у њему, влада одговорна парламенту, носиоцу законодавне власти, који је по природи ствари – политичко тело. 
Управо ова поставка чини да је унутрашња логика парламентарног система таква да однос (политичког) парламента и „експертске”, неполитичке владе, може да прати три могућа тока. Први подразумева да парламент жртвује свој политички карактер, тако што би посланици (односно политичке партије) парламентарне већине одлучили да суспендују своје интересе, обавезујући се да ће беспоговорно да подржавају све будуће предлоге „експертске” владе. Ово је најповољнија могућност за експертску владу. Друга могућност подразумева да влада пристане на нужни компромис, пристајући да спроводи политику парламентарне већине, у мери која је довољна и потребна да осигура њено поверење. Такав компромис, међутим, подразумева да влада жртвује свој „експертски” и „неполитички” карактер и да постане – политичка. Трећа могућност састоји се у томе да обе стране, и парламент и влада, истрају на својим позицијама. У том одмеравању, влада ће увек да извуче дебљи крај, захваљујући чињеници да парламент располаже могућношћу да јој изгласа неповерење и тиме оконча мандат. 
Управо се то догодило у Црној Гори. Једва да је прошло годину дана од њеног избора, а „експертској влади” је изгласано неповерење. То је био први пут да се у историји Црне Горе једној влади изгласа неповерење. Испоставило се да је једно саставити „неполитичку”, „експертску” владу, али да је сасвим друго учинити да посланици, фактички представници партија, од чије подршке зависе опстанак те владе и успех њених иницијатива – престану, не само да размишљају и делују политички, већ и у сопственом интересу. Покоравање парламентарне већине влади која не спроводи њену политику, не само да се коси с унутрашњом логиком парламентарне демократије, већ често захтева од посланика и њихових партија да пристану на за њих сасвим неразумну меру – да раде у корист своје политичке штете, а може бити и политичке пропасти. 
Искуство Црне Горе показало је да влада, која уставноправно није самостална од парламента, не може бити ни политички самостална. Оно је показало да експерти не само да нису имуни на политику и политичко већ да, уколико желе да успеју у политици – и не би требало да буду. Једноставно, испоставило се да својство експерта није ни нужан, ни довољан услов за успех у политици, уколико оно не подразумева и, макар одређену, експертизу у политици. 
Тако, упркос чињеници да је „експертска влада” у Црној Гори превремено окончала свој мандат, већина њених министара је наставила политичке каријере. Могло би се рећи да је мера њиховог успеха зависила управо од способности да споје своје матичне експертизе са политичком. 
Данас су председник Црне Горе, председник Владе Црне Горе, председница Скупштине Главног града и други носиоци високих функција – бивши министри експертске владе. 
Многи бивши министри експерти су се политички разишли, неки међусобно и супротставили, али нико од њих није остварио успех као „суви експерт”. Делује да је захтев за таквим политичарима, заправо, неостварив. 
Тражити од било које владе, па макар и оне састављене од експерата, да не делује политички, јесте захтевати од ње да себе упропасти. Исто као и посланици који би жртвовали себе зарад успеха експертске владе. У сваком случају, искуство Црне Горе показало је да би визије о „политички стерилним” владама или стручњацима, једнако као и визије о политичким партијама које се жртвују у корист своје штете, можда и могле да се остваре, кад човек не би био човек.

*Доктранд уставног права, сарадник у настави на Правном факултету Универзитета Црне Горе

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа