Град (далеке) будућности

Крагујевац – Процеси реструктурисања привреде и свести у Крагујевцу се одвијају споро. Пре свега због наслеђа прошлости, у којој је овај град заузимао значајно место на лествици волшебних комунистичких творевина: од мегаломанских фирми, као што је "Застава", до масовних скупова пролетера из целе СФРЈ, који су сваког Првог маја, испред Дома самоуправљача, високо подизали свој "црвени барјак".

Зато се данас, у тренутку када капитализам продире "у све поре система", у Крагујевцу могу запазити бројне аномалије на тржишту новца и радне снаге, као и девијације у понашању актера транзиционих промена, а оне су захватиле све слојеве друштва.

Број незапослених се, на пример, никако не смањује, иако су надлежни републички и органи локалне самоуправе последњих година учинили доста напора на отварању нових радних места. И поред бројних покушаја да се санира највећи проблем града, на евиденцији филијале Националне службе за запошљавање тренутно се налази око 25.000 људи, што је трећина радно способног становништва.

Промовишу се пројекти на сузбијању "сиве зоне", а за рад "на црно" је, како отворено кажу, спремно око четири хиљаде недавно отпуштених радника "Застава запошљавање и образовање" (ЗЗО).

У граду пропале привреде, за последњих неколико година отворено је више од 30 филијала углавном страних банака. Подижу се кредити, али не за покретање сопственог бизниса, већ за плаћање комуналних и дугова за порез на имовину, који у овом граду износе невероватних 25 милиона евра.

"Финансијска конструкција" се, међутим, тешко затвара, јер је просек плата у Крагујевцу око 23.000 динара, што је за око 4.000 динара мање од републичког просека. Иначе, по висини примања Крагујевац је, од 165 општина у Србији, тек на 66. месту, а реч је о четвртом по величини граду у земљи (близу 200.000 становника).

Да ли су у оваквим околностима Крагујевчани спремни да преузму одговорност на себе и "узму ствари у своје руке". Многи кажу да јесу, с тим да су, у већини случајева, навели чудне примере.

Око 33.000 пензионера, чија су примања, такође, нижа од републичког просека, кажу да одавно узимају јефтинији "полубели", времешни радници "Заставе", "Филипа Кљајића", "22. децембра" и осталих гиганата из доба комунизма размишљају о "мотки", а пољопривредници из 64 села под ингеренцијом града о "куки и мотици".

Већина поменутих се некада уздала у "срп и чекић", па су пред потомством, које више воли "ворд и ексел", остали без бољих аргумената, без идеја, без савета. Наиме, око 24.000 младих, од 15 до 24 године, који би требало да буду окосница будућег развоја града, углавном су незадовољни својим животом, а будућност и даље види једино у одласку у иностранство.

Ипак, није све тако црно, јер је у Крагујевцу све већи број привредника спремних да улажу у повећање обима производње и школовану радну снагу. Из Фонда за развој Републике Србије 64 крагујевачка предузећа добила су око 172 милиона динара кредита за ове инвестиције. Нажалост, након контроле двадесетак фирми коју су спровели инспектори за привредни криминал, установљено је да је у свакој трећој новац потрошен ненаменски.