Grad (daleke) budućnosti

Kragujevac – Procesi restrukturisanja privrede i svesti u Kragujevcu se odvijaju sporo. Pre svega zbog nasleđa prošlosti, u kojoj je ovaj grad zauzimao značajno mesto na lestvici volšebnih komunističkih tvorevina: od megalomanskih firmi, kao što je "Zastava", do masovnih skupova proletera iz cele SFRJ, koji su svakog Prvog maja, ispred Doma samoupravljača, visoko podizali svoj "crveni barjak".

Zato se danas, u trenutku kada kapitalizam prodire "u sve pore sistema", u Kragujevcu mogu zapaziti brojne anomalije na tržištu novca i radne snage, kao i devijacije u ponašanju aktera tranzicionih promena, a one su zahvatile sve slojeve društva.

Broj nezaposlenih se, na primer, nikako ne smanjuje, iako su nadležni republički i organi lokalne samouprave poslednjih godina učinili dosta napora na otvaranju novih radnih mesta. I pored brojnih pokušaja da se sanira najveći problem grada, na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi oko 25.000 ljudi, što je trećina radno sposobnog stanovništva.

Promovišu se projekti na suzbijanju "sive zone", a za rad "na crno" je, kako otvoreno kažu, spremno oko četiri hiljade nedavno otpuštenih radnika "Zastava zapošljavanje i obrazovanje" (ZZO).

U gradu propale privrede, za poslednjih nekoliko godina otvoreno je više od 30 filijala uglavnom stranih banaka. Podižu se krediti, ali ne za pokretanje sopstvenog biznisa, već za plaćanje komunalnih i dugova za porez na imovinu, koji u ovom gradu iznose neverovatnih 25 miliona evra.

"Finansijska konstrukcija" se, međutim, teško zatvara, jer je prosek plata u Kragujevcu oko 23.000 dinara, što je za oko 4.000 dinara manje od republičkog proseka. Inače, po visini primanja Kragujevac je, od 165 opština u Srbiji, tek na 66. mestu, a reč je o četvrtom po veličini gradu u zemlji (blizu 200.000 stanovnika).

Da li su u ovakvim okolnostima Kragujevčani spremni da preuzmu odgovornost na sebe i "uzmu stvari u svoje ruke". Mnogi kažu da jesu, s tim da su, u većini slučajeva, naveli čudne primere.

Oko 33.000 penzionera, čija su primanja, takođe, niža od republičkog proseka, kažu da odavno uzimaju jeftiniji "polubeli", vremešni radnici "Zastave", "Filipa Kljajića", "22. decembra" i ostalih giganata iz doba komunizma razmišljaju o "motki", a poljoprivrednici iz 64 sela pod ingerencijom grada o "kuki i motici".

Većina pomenutih se nekada uzdala u "srp i čekić", pa su pred potomstvom, koje više voli "vord i eksel", ostali bez boljih argumenata, bez ideja, bez saveta. Naime, oko 24.000 mladih, od 15 do 24 godine, koji bi trebalo da budu okosnica budućeg razvoja grada, uglavnom su nezadovoljni svojim životom, a budućnost i dalje vidi jedino u odlasku u inostranstvo.

Ipak, nije sve tako crno, jer je u Kragujevcu sve veći broj privrednika spremnih da ulažu u povećanje obima proizvodnje i školovanu radnu snagu. Iz Fonda za razvoj Republike Srbije 64 kragujevačka preduzeća dobila su oko 172 miliona dinara kredita za ove investicije. Nažalost, nakon kontrole dvadesetak firmi koju su sproveli inspektori za privredni kriminal, ustanovljeno je da je u svakoj trećoj novac potrošen nenamenski.