Како одгајити шампиона?

Седите на трибинама, нервозно пушите цигарету и псујете, док ваш малолетни наследник у арени грчевито води гладијаторску борбу да постане светски првак у тенису, кошарци, клизању... Ваша амбиција и његов годишњи обрт на рачуну говори да сте узорни родитељ успешног, здравог спортисте.

– Помодарство у Србији огледа се између осталог и у томе што родитељи на силу терају своју децу да преко ноћи достигну врхунску форму и резултате у најперспективнијем пољу зараде, спорту – каже примаријус др Миодраг Срећковић, педијатар, пулмолог и кардиолог, почасни председник Секције педијатара Србије.

– Већина родитеља, заслепљена властитим амбицијама и фрустрацијама, не схвата колико имунитет њиховог детета и његова предиспозиција да се бави било којом активношћу у многоме зависи од навика, психофизичког стања и понашања самих родитеља у периоду док још није стигло на свет. Припреме за исправан и здрав развој једне индивидуе треба да почну пре одлуке да се она зачне. То значи да родитељи морају првенствено добро да пораде на себи и својој спремности да заслуже здраво потомство. А то нимало није једноставно – сматра др Срећковић.

Плућа су као падобран

Да ли ћете на свет донети Гуливера или Биберче, да ли ће ваш потомак трчати брзо као Ахил или бити спор као корњача осим од генетике зависи и од навика у исхрани саме мајке пре и за време трудноће.

(/slika2)– Исхрана треба да буде увек усклађена, разноврсна и избалансирана са по пет мањих оброка у току дана (три главна и две ужине)… Будућа мајка треба да ужива у сезонским плодовима, хранљивим материјама карактеристичним за домаће поднебље. Једноставност у исхрани подразумева да се у редовне оброке уврсти све оно што су јели наши преци. А то свакако нису чизбургери, чоколаде, „смоки“. Добре навике у исхрани: континуитет, правилност, редовност и разноврсност су азбука живота, прва којом деца треба да овладају – каже наш саговорник.

Према његовом мишљењу, ако мајка практикује неки од алтернативних видова исхране, нпр. вегетаријанство, детету не сме да буде ускраћена доступност разноврсних намирница. У том смислу родитељи уместо да ризикују и експериментишу на своју руку, треба да прихвате савете и сугестије педијатра који прати развој њиховог наследника.

Здраво срце и плућа јесу још један од предуслова доброг имунитета код деце и њихове касније способности за различите физичке активности. Нема раста без размене хранљивих материја и без кисеоника, зато је важно да плућа буду здрава, отворена, проходна, да срце буде довољно снажно да може да изврши размену гасова, поручује др Срећковић.

– Плућа су као затворени падобран, све до момента рођења. Зато је први детињи плач веома битан. Он треба да буде јак и снажан. Кад дете заплаче, то значи да се ,,падобран отворио“ – каже наш саговорник.

И Шварценегер је почео са лоптицом

Физичка активност за дете треба да почне од првог дана. Кад родитељи расповију бебу, лаганим покретањем њених руку и ногу они развијају њене мишиће. Масирање леђа, трбушчића и стопала је пожељан и двоструко користан угођај, уверава нас др Срећковић, јер уз јачање бебине мускулатуре и циркулације успоставља се јака емотивна веза са родитељима. Чим беба научи да седи треба је подстицати да користи руке. А кад почне да хода, стимулисати је лоптицом и играчкама да у свом кретању напредује.

Боравак у природи, одласци из града на планину и море јесу велики подстицај за развој како дечијег имунитета, тако и авантуристичког духа целе породице. Радост поновног одрастања уз дете, а не крутост у уверењу да су сви рођени да буду професионални спортисти, треба да усмери родитеље на избор одговарајуће спортске активности која је према драгоценом савету сваког педијатра строго индивидуално прилагођена физичкој грађи и кондицији детета.

Са две године дете већ може да почне са пливањем. Пожељне су и активности на снегу – санкање и скијање. Ритмичка гимнастика, џудо, аикидо и карате су, како нас уверава наш саговорник, одлични спортови не само за психофизички напредак детета, већ и за дружење кроз које се развијају спортски дух, моторичка интелигенција, спретност, борилачки став, борбеност у постизању резултата.

– У сваком спорту неопходни су поступност и континуитет. Дозволу за озбиљније рекреативно или професионално бављење спортом даје лекар. Дете мора претходно да буде детаљно физички прегледано, да би се степен оптерећења током тренинга дозирао постепено у складу са стањем организма. Одмах по устајању дан може и за децу и за одрасле да почне лаганом активношћу. Веома је важно да се са свим физичким напорима оконча до 21 час, јер је организму потребно минимум два сата да се примири и припреми за сан. Деца су данас претрпана обавезама и хронично уморна. Услед лошег дневног или школског распореда често су принуђена да тренирају касно ноћу. То свакако није добро за срце, а ремети и ритам спавања – упозорава др Срећковић и апелује: – Суштина спорта није у томе да исцрпи организам, нити да набилдује тело, већ да на поступан начин, умерено и здраво очврсне мишићно ткиво и тетиве који треба да буду сразмерни узрасту детета и спремни да одговоре на одређени напор. Бавити се спортом – подвлачи др Срећковић – значи бавити се целим својим бићем. Зато је битно да се уз физичку активност оргнизму понуди природна и здрава исхрана и неопходан одмор. Само хипократском умереношћу се постиже да дете стаса у здравог човека или доброг спортисту.

Мењамо дан за ноћ

Са др Миодрагом Срећковићем слаже се и др Душан Илић, професор (биомеханике и моторне контроле) на Факултету спорта у Београду и истиче – идеално време за рекреативно бављење спортом и за децу и за одрасле је три пута недељно по деведесет минута или у јутарњим сатима или у поподневним сатима све до 21 час. Пауза у којој се тело одмара, припрема и достиже жељени резултат између два тренинга јесте 48 сати. То је најбољи временски интервал да организам прихвати благотворан учинак завршене активности и припреми се за наредну. Професионално бављење спортом најчешће захтева двократне дневне тренинге. Стога је битно да се деца чији су физички напори много већи него код рекреативаца на сваких месец дана подвргну редовним и детаљним лекарским прегледима. Било да бринемо о младим нараштајима или о властитом здрављу на нама је да поштујемо природни и урођени ритам смене дана и ноћи на који наше физичко биће инстинктивно одговара својим потребама за одмором и физичким кретањем, а не да као у песми Екатарине Велике „мењамо дан за ноћ и ноћ за дан“ – закључује др Илић.