Европа постаје уточиште америчких научника

Василије Филиповић

Алберт Ајнштајн био је само један од великих научника који су тридесетих година прошлог века побегли из нацистичке Немачке у Сједињене Америчке Државе. У годинама које су уследиле број патената у области хемије порастао је за 71 одсто, наводи се у истраживању „Немачки јеврејски емигранти и иновације у САД” Универзитета у Ворквику. У деценијама које су уследиле огромна америчка улагања у истраживања су привлачило врхунске европске стручњаке што је, између осталог, омогућило да САД технолошки буду испред својих ривала. Америка се није устезала ни да по слому Трећег рајха 1945. године организовано прихвати научнике из нацистичке Немачке. Међу њима је најпознатији Вернер фон Браун, творац прве балистичке ракете „фау 2”, чија је улога касније била кључна у америчком свемирском програму закључно са летовима на Месец од 1969. до 1972. године. 

Непун век по одласку Ајнштајна у САД, европски лидери виде прилику за супротан процес, за долазак америчких научника на Стари континент. Откако је Доналд Трамп поново постао председник, напори да се смање јавна издвајања у САД које спроводи Одељење за владину ефикасност (ДОГЕ) предвођено Илоном Маском, довели су до тога да су хиљаде запослених у државним агенцијама у ризику од отказа, а међу њима је и много научника.

Амерички секретар за здравље Роберт Ф. Кенеди Млађи најавио је да ће 10.000 радника у Министарству здравља и социјалне заштите остати без посла. Највиши државни званичник задужен за вакцине, др Питер Маркс, поднео је оставку наводећи да је Трампова администрација кренула у невиђен напад на научну истину. Агенција за заштиту животне средине због буџетских резова планира да угаси своју канцеларију за истраживање и развој, што би могло довести до отпуштања око 1.100 хемичара, биолога и токсиколога. И Национална океанографска и атмосферска служба се суочава са смањењем броја запослених и то за петину.

Европска комесарка за стартапове, истраживање и иновације Екатерина Захаријева позвала је на „хитну акцију” да би ЕУ постала привлачнија за, како је навела, таленте из иностранства који трпе због смањења буџета њихових истраживања. Она је изјавила да ће Европска комисија уградити слободу научног истраживања у правни оквир ЕУ и одмах повећати финансијску подршку коју пружа Европски истраживачки савет (ЕРЦ). Сада истраживачи који се из САД преселе у Европу могу да конкуришу за додатних милион евра и то уз стандардни максимални износ гранта који износи два милиона евра. Председница ЕРЦ-а Марија Лептин изјавила је за бриселски „Политико” да то тело жели да очува европску традицију отворености и подршке независном научном раду.

Универзитет „Екс-Марсељ” из Провансе представио је иницијативу вредну готово 16 милиона евра за запошљавање до 15 америчких научника чији је рад „угрожен или ометан” од стране нове америчке администрације. Председник овог универзитета Ерик Бертон изјавио је да су преплављени пријавама, јер је готово 150 истраживача са водећих америчких универзитета, као и оних из америчких државних агенција, аплицирало за програм.

Универзитет у Бриселу отворио је центар добродошлице са визним информацијама за постдокторске истраживаче који су „жртве политичког и идеолошког мешања”. У Шведској је и Каролинска институт, познат по свом раду на лековима и заразним болестима, саопштио да појачава капацитете због интересовања за пресељење у ту земљу.

Многе националне власти се такође утркују да привуку америчке таленте. Осам истакнутих професора из Немачке објавило је ауторски текст у „Шпиглу” у којем позивају лидере своје земље да покрену кампању „Сто умних глава за Немачку”. Позивајући се управо на Алберта Ајнштајна, као и Лизу Мајтнер, који су својевремено емигрирали бежећи од нацистичког прогона, они сматрају да Немачка и Европа сада имају историјску прилику да преусмере одлив мозгова.

Шпанија је проширила програм „Атрае”, првобитно покренут да помогне повратак високо квалификованих домаћих интелектуалаца, како би привукла и америчке научнике. Упркос оштрим буџетским резовима у Холандији, министар образовања, културе и науке Епо Бруинс је рекао да ће ова земља повећати средства за запошљавање научника из света чији је рад од изузетног значаја за Европу и Холандију.