Сијена – успон сликарства

Закорачите у Сијену. Почетак је 14. века у централној Италији. Златни тренутак за уметност, катализатор промена. Уметници Дучо, Симоне Мартини и браћа Пјетро и Амброђо Лоренцети стварају нови начин сликања. Сликају са драмом коју нико раније није видео.

Ово је део уводног текста који се може наћи на сајту Националне галерије у Лондону, у којој до 22. јуна траје импресивна изложба под називом „Сијена: Успон сликарства, 1300–1350”, посвећена поменутом преломном добу у уметности који је као освит ренесансе протресао свет. Поставку је претходно од октобра прошле до јануара ове године могла да види њујоршка публика у престижном музеју Метрополитен на Петој авенији, будући да су поменуте две музејске институције партнери у овом пројекту.

Како је истакнуто из Метрополитена, црпећи инспирацију из изванредних колекција те куће и лондонске Националне галерије, као и ретких позајмица од десетина других великих зајмодаваца, изложба је обухватила на једном месту више од сто дела изузетне групе сијенских уметника. Представљен је, прецизирано је, избор дела у различитим медијима стваралаштва: слике, скулптуре, метални предмети и текстил, почев од радова великог формата направљених за јавно излагање, па до интимних предмета створених за приватну посвећеност. Овај локални уметнички феномен изазвао је међународне таласе. „Позлаћено стакло, илуминирани рукописи, Богородице од слоноваче, теписи и свила показују како се креативна енергија Сијене прелива између сликара, металопрерађивача, ткача и резбара широм Европе”, инспиративно пишу кустоси поставке.

„Са више од стотину експоната које су направили уметници и занатлије што су радили у Сијени, Напуљу, Авињону и шире, ту су нека од најранијих, најизврснијих и најзначајнијих уметничких дела Европе. Лица на њиховим делима показују емоције. Тела се крећу у простору. Приче теку преко панела у шареним сценама”, наглашавају из Националне галерије, док из музеја из Њујорка додају о полазној замисли пројекта:

„Поставка акцентује изузетан тренутак у зору италијанске ренесансе и кључну улогу сијенских уметника – Дуча, Пјетра и Амброђа Лоренцетија и Симонеа Мартинија – у дефинисању западног сликарства. У деценијама које су претходиле катастрофалном почетку куге око 1350. године, Сијена је била место феноменалних уметничких иновација и активности. Иако се Фиренца често позиционира као центар ренесансе, ова презентација нуди свежу перспективу о значају Сијене, од Дучовог дубоког утицаја на нову генерацију сликара до развоја наративних олтарских слика и ширења уметничких стилова ван Италије.”

Иако ниједан од ових уметника није преживео кугу из око 1350. године, организатори подсећају да су њихова достигнућа имала утицај на сликаре и теоретичаре у вековима који су уследили и да је тај утицај био немерљив. Кустоси подсећају да је оживљен „живахан град уметника који сарађују, уче и гледају. Након векова раздвојености, поново спајамо сцене које су некада биле део Дучовог монументалног олтара ’Маеста’. Панели са блиставог ’Орсинијевог полиптиха’ Симонеа Мартинија спајају се први пут у сећању живих”.

Изложбу су омогућиле и бројне фондације и појединци, а добила је  и подршку америчког Федералног савета за уметност и хуманистичке науке.