Амери меркају „Авала филм”

Џоел Монтгомери, представник инвестиционе компаније „Салипорт глобал сервисис” и Дејвид Ладик, председник консултантске агенције за филм и ТВ „Фајсти”, разматрају Србију као локацију за оснивање компаније „Вестерн филм продакшн” која би била посвећена побољшању филмске продукције у Србији. У протеклих шест месеци, овај инвестициони конзорцијум састао се са представницима наше власти и изразио намеру да учествује у приватизацији „Авала филма”, која се очекује наредних месеци, али, као и многе до сада, захтева решавање имовинских односа. То треба учинити стратешки, обавезујући инвеститоре да не мењају делатност предузећа.

Амерички инвеститори верују да могу да доведу стране филмске екипе у Србију, а у своје референце убрајају значајна имена Холивуда попут Питера Губера, продуцента „Кишног човека” и „Ниских страсти” и бившег председника компанија „Сони” и „Колумбија”. Председник компаније „Салипорт” и вођа инвестиционог конзорцијума Џон Деблазио организовао је недавни састанак Роберта де Нира и председника Србије Бориса Тадића у Њујорку.

– Био је то важан састанак, јер многи у Београду не верују да је могуће развити филмску индустрију у Србији. Тим састанком желели смо да нагласимо да ће филмски професионалци доћи уколико заједно створимо неопходне капацитете и модерне услове пословања. Не постоји разлог да Србија не успе у томе, поготову што смо отворени и за развој српске кинематографије. „Авала филм” би требало да буде мотор даљег развоја овдашње продукције, копродукција и услужних делатности. У досадашњим разговорима, од таксиста, до филмских стваралаца и представника власти стекао сам утисак да сви верују да је могуће оживети „Авала филм” као студио који ће поново бити посвећен производњи филмова, а не да се на тим теренима подигну солитери – уверен је Џоел Монтгомери у разговору за „Политику”.

– Обнова „Авала филма” као активног филмског студија подразумева покретање додатних активности око студија, као изградњу хотела и других комерцијалних садржаја који би били повезани са основном, филмском делатношћу. Наш главни интерес је филмска продукција – прецизира Монгомери и истиче да будућа ревитализација „Авале” има три предуслова: разумљиве услове приватизације о чему ће одлучивати Агенција за приватизацију, инвестиције којима би се реновирали студији и капацитети и пореске и друге олакшице које Србија може да понуди у односу на државе у региону.

– Тешко је направити конкретну понуду док сва три услова не буду испуњена – сматра наш саговорник.

Приликом недавне посете Београду, Монтгомеријев колега Дејвид Ладик истакао је да „уколико филмске компаније за исту количину новца могу да произведу више материјала за велико платно, продукције ће доћи у Србију”. Монтгомери и Ладик обратили су се у Београду компанији „Буз Ален Хамилтон” која пружа подршку развоју филмске индустрије у Србији кроз примену USAID пројекта за развој конкурентности, а у Америци су разговарали са филмским студијима који су се позитивно изјаснили о репутацији Југославије у филмској индустрији.

– Кадровски потенцијал и јевтинији услови продукције привлаче продуценте. Цене су најважније, а мој фокус је управо финансијски: да ли је могућа инвестиција која ће учинити Београд конкурентним, односно привлачнијим по цени и условима снимања – оцењује Монтгомери.

Амерички инвеститори намеравају да успоставе такозвано „креативно удружење” које би обухватало филмску и ТВ продукцију, постпродукцију и обраду, анимацију, специјалне ефекте и продукцију електронских садржаја. Наш саговорник поздравља све чешћи рад страних филмских екипа у Србији, попут екипе филма „Браћа Блум” са Рејчел Вајс и Едријаном Бродијем, и одлуку Ралфа Фајнса да филм „Кориолан” снима у Београду.

Иван Аранђеловић

----------------------------------------------

Више од пола века традиције

Студио „Авала филм” основанје 1945. одлуком владе ФНРЈ, а први филм који је самостално настао у његовој продукцији био је „Славица” Вјекослава Афрића. Године 1974. „Авала” је припојена Централном филмском студију „Кошутњак”, а од почетка деведесетих пословала је у склопу компаније „Југоекспорт”. До 2000. када је самостално произвела последњи филм „Сенке успомена” Предрага Велиновића, у продукцији „Авала филма” настало је 400 документарних и 200 играних филмова које су режирали многи познати редитељи СФРЈ и Србије и око 120 копродукција са страним партнерима, у којима су учествовали познати европски и светски аутори и глумци.