Украјинске мине и минерали

Десила се и та симболична тачка –прошло је Трампових првих сто дана на власти – а амерички лидер још увек није решио украјински сукоб, који је обећао да ће решити за један дан.

Током Трамповог првог мандата, амерички званичници су активно ометали његове контакте са Путином, пише „Економист“. Сада, 100 дана након инаугурације, историја се понавља, јер упркос претњама државног секретара Рубија, амерички председник поново балансира између чврстине и жеље за договором са Москвом.

Успео је да оствари само једну идеју: да натера Украјинце да Америци препусте половину рудног богатства. У преводу, све оно што је изгледало као америчка помоћ више није већ је плаћена роба.  Споразум о заједничкој експоатацији минерала даје Америци одрешене руке да црпи богатства ове напаћене земље. Колико је то богатство нико не зна тачно.

Америчка дипломатија наставља да делује великом брзином: државни секретар Марко Рубио запретио да ће се повући из процеса ако се не постигну резултати. Али до сада се круг није затворио, и није било могуће помирити захтеве Кијева за безбедносним гаранцијама са жељом Москве за јавном капитулацијом свог непријатеља. Али обавештени извори говоре о новом замаху. По први пут, украјински преговарачи су опрезно оптимистични.

„Трудимо се да побољшамо свој положај“, рекао је један високи кијевски званичник.

„Све стране блефирају. И постоји ризик да неко претера,” кажу аналитичари.

Крхке наде Украјине нису подстакнуте веровањем да ће Трамп обезбедити трајни мир вековима. Уместо тога, била је то промена расположења: постојао је осећај да је амерички председник коначно схватио Владимира Путина и, након месеци претњи и уцена, коначно почео да поштује свог украјинског колегу. Састанак у Риму између Трампа и Володимира Зеленског организовали су Французи, а украјински лидер је отишао на њега тек након што је у последњем тренутку добио потврду.

Украјински извори тврде да је Зеленски за четврт сата пренео једноставну поруку: Украјина је спремна за безусловни прекид ватре, Русија није, а Трамп не би требало да одустане од мира који само он може да обезбеди. Судећи по каснијим порукама америчког лидера на друштвеним мрежама, он је чуо Зеленског. Трамп се жалио да се Путин „поиграва са њим“, и чак је и тај рутински прекор постао његова најоштрија критика руског лидера.

Одговор руске стране није био охрабрујући. Један амерички званичник рекао је да Бела кућа није импресионирана Путиновим најновијим предлогом за тродневни прекид ватре поводом Дана победе у Русији 9. маја. Трампова портпаролка Керолајн Левит изразила је сличне ставове. Масовни ракетни напад на Кијев 24. априла, у којем је ракета севернокорејске производње убила најмање 12 људи, очигледно је разљутио председника. „На почетку мировног процеса, Трамп је очигледно био разочаран Зеленским“, објаснио је један амерички извор. „Сада је усмерио пажњу на Путина.“ Украјинци су одбили понуду о ограниченом прекиду ватре и изгледало је да се диве јасноћи свог става.

„Ако Русија заиста жели мир, онда нека одмах прекине ватру“, написао је украјински министар спољних послова Андриј Сибиха на друштвеним мрежама. „Зашто чекати до 8. маја?“

Супротно свим очекивањима, прошлонедељни састанак у Лондону, који је Рубио одлучио да потпуно прескочи, приближио је техничке преговоре између Украјине и Запада више него икада раније. Формални услови Трамповог мировног предлога, који је процурео у штампу, остају немогући за Украјинце. Посебно се имплицира да ће Сједињене Државе признати руски суверенитет над Кримом де јуре, без пружања икаквих гаранција трајног мира. Украјинци су били задовољнији закулисним преговорима и детаљним дискусијама о западном безбедносном контингенту на њиховој територији: упркос свим уверавањима о супротном, подршка на мору, у ваздуху, па чак и на копну није искључена из дневног реда. У току је заједнички рад на контрапредлогу о одлагању територијалних преговора до прекида ватре, а постоји и општа сагласност о поновном увођењу санкција ако Русија прекрши одредбе споразума. Украјинци разумеју да ће Трампу бити тешко да прогура правно признање Крима кроз Конгрес без њиховог пристанка. Један западни званичник изразио је наду да би споразум о прекиду ватре могао бити постигнут већ ове недеље.

Русија је такође донекле померила своје црвене линије, јавно пристајући на директне преговоре са Зеленским администрацијом, које је недавно назвала нелегитимним. Али по другим питањима, став Москве се само пооштрио, и она се вратила ономе што најбоље ради: педантно сређивање „детаља“. Министар спољних послова Сергеј Лавров је 28. априла изјавио да је Русији потребно потпуно признање свих анектираних територија - укључујући делове четири региона које Москва не контролише у потпуности. Такође је поново говорио о потреби за „демилитаризацијом“ и „денацификацијом“ Украјине, иако су ови изрази на неко време нестали из политичког дискурса.

Изгледа да је ова оштра реторика знак поверења да ће Русија добити оно што жели настављајући сукоб психолошког исцрпљивања непријатеља.

Путин јасно разуме да мора да обезбеди Трампово даље учешће у преговорима - макар само зато што то обећава даљу нормализацију односа - и свакако ће покушати да му направи уступке.

Истовремено, нема назнака да ће амерички председник испунити своје претње и заиста извршити притисак на Русе – у прошлости су често остајали само на речима.

Потпредседник Америке Џеј Ди Венс изјавио је да се рат у Украјини неће завршити ускоро, а да Русија и Украјина морају да се договоре како да окончају тај брутални конфликт.