Административна линија пореска црна рупа

Према подацима Унмик-царине само у току једне недеље буџет Косова и Метохије забележио је губитак од милион и по евра захваљујући томе што на царинском пункту у Косовској Митровици већи део те робе није оцарињен. Иако буџет Србије у овом случају не трпи директну штету, ипак, због нерешених царинско-пореских односа са јужном покрајином индиректно остварује губитак по основу ослобађања од пореских обавеза.

Поређењем спискова робе увезене преко административне линије Србије са Косовом и Метохијом са списковима робе која је царињена на царинском пункту у Косовској Митровици, Унмик царина је дошла до податка да губитак износи 1.451,785 евра током посматране недеље од 30. августа до 5. септембра 2008. године.

Према подацима Пореске управе Србије,на административној граници током те недеље оцарињена је роба у вредности од скоро 3,5 милиона евра, док је на царинском пункту у Митровици вредност оцарињене робебила 1,8 милиона евра.

Одробе која је током те недеље из уже Србије превезена на Косово и Метохију највредније је гориво, а у табели су приказани износи за сваку врсту робе и губитак у буџету привремених институција у Приштини који настаје збогненаплаћених акциза и ПДВ-а.

Процењени губици настају откако не функционише систем царињења робе, који је до једностраног проглашења независности и паљења царинских пунктова на административној граници обављао Унмик. Од тада ту линију надзире само Кфор, и то само у смислу спречавања трговине дрогом, људима и сличних тешких кривичних дела.

Државни секретар у Министарству финансија Миодраг Ђидић каже за „Политику” да ови подаци указују на губитак који има Унмик, али да за Србију „ту нема никакве штете”.

„На основу Уредбе о примени закона о порезу на додату вредност за време важења Резолуције 1244, промет робе домаћег порекла са територије Србије ван АПКМ (Аутономне покрајине КиМ) на територију Косова ослобођен је плаћања ПДВ-а како би та роба била конкурентна роби на Косову. Јер, ако је дупло оптерећена ПДВ-ом, онда неће бити конкурентна. И то је тако функционисало све до 17. фебруара, када је проглашена независност и када је Унмик царина престала да наплаћује ПДВ”, каже Ђидић и објашњава да порески органи Србије наплате акцизе пре него што се та роба извезе на Косово.

У Пореској управи Србије потврђују да је роба из Србије, пошто је већ требало да је царини Унмик, ослобођена осталих плаћања, како не би долазило до двоструког опорезивања.

Велики проблем и за буџет Србије и привремених институција у Приштини, међутим, представља то што роба улази без дажбина и не подлеже ниједном фискалном суверенитету. Пореска управа у Приштини формално постоји и има канцеларију, али може само да позове лице које тргује робом и нема никакве механизме да му уколико се не одазове наплати потраживања.

Иако званични државни органи Србије демантују да због оваквог система држава нема штету, јавна је тајна да због нерешених царинско-пореских односа са јужном покрајином на простору између Рашке и Новог Пазара и Косовске Митровице цветају нелегални финансијски послови због којих буџет трпи знатне губитке.

Без обзира на то што нема званичних података, процењује се да на основу ослобађања плаћања дажбина, губитак за буџет Србије недељно износи отприлике исто колико и за Унмик, нешто више од 1,5 милиона евра.

Наиме, роба која се званично пријави за извоз у јужну покрајину теоретски уопште не мора да напусти територију Србије, при чему се она у нашем пореском систему аутоматски ослобађа буџетских намета. На тај начин „извезена” роба нелегалним каналима може да заврши на српском тржишту, при чему купац плаћа цену у коју су урачунате и обавезе према држави, иако оне нису наплаћене. Наравно, разлика између основне и продајне цене робе не иде у буџет, већ остаје шверцерима и продавцима.

--------------------------------------------------------

Шта се не царини

Према Уредби Владе Србије која се односи на царински поступак преко контролних пунктова чланом један дефинисано је да „роба страног порекла која је стављена у слободан промет на територији Републике Србије ван Аутономне покрајине КиМ (АПКМ), као и роба која је у потпуности произведена на територији РС ван АПКМ, односно чија је вредност у процесу производње увећана најмање за 51 одсто, као и роба која је у потпуности произведена на територији АПКМ (односно чија је вредност у процесу производње увећана најмање за 51 одсто) не сматра се царинском робом”.