Ко ће од „папабила” постати нови папа

Бошко Јакшић

Кардинали Римокатоличке цркве ће се 7. маја затворити под сводовима Сикстинске капеле да би вођени руком Светог духа изабрали новог наследника трона Светог Петра. Заштићени максималном изолацијом и под претњом да уколико прекрше тајност буду екскомуницирани из Цркве, 135 кардинала млађих од 80 година, са правом гласа, окупља се у конклави, која је током понтификата папе Фрање, првог из Латинске Америке, постала мање европоцентрична а више окренута периферији и „границама Цркве” широм света. Две трећине од 1,4 милијарде католика не живи на Западу, средином века биће их три четвртине.

Да ли је то аргумент за кандидате из Африке или Азије који би могуће успешније реализовали задатке „нове јеванђелизације”? Конклава се у поређењу са оном из 2013. знатно променилa јер је папа Фрања именовао 108 кардиналa и из земаља које их раније нису имале, попут Мјанмара, Хаитија, Руанде или Србије. Европа има 53 кардинала, седам мање, Северна Америка 16 – два више, Латинска Америка 21 – два више, Африка 18 – седам више, Азија 23 – 13 више, Океанија четири – три више. Најстарији члан конклаве је шпански кардинал Карлос Осоро Сјера, који 16. маја пуни 80 година, а најмлађи је Украјинац Микола Бјучок са 45.

Просечно трајање последњих десет конклава је три дана, иако су оне 2005. и 2013. трајале само два дана. Ова би могла да се одужи јер велики број кардинала које је именовао папа Фрања ниje имаo претходни контакт неопходан за усаглашавање избора.

Десетак „принчева вере” који имају реалне шансе означени су као „папабили”, али ватиканска мудрост прикупљана током миленијума каже да онај ко у конклаву уђе као папа, из ње излази као кардинал. Аргентински кардинал Хорхе Марија Бергољо није 9. марта 2013. сматран фаворитом, кладионице су му доделиле тек 40. место, а ипак је изабран.

Од папе се очекује и способност да ефикасно надгледа послове Курије, учини их транспарентнијим и ефикаснијим, око чега би у предности требало да буде неко од 19 кардинала из Италије. Многи сматрају да је после Пољака Карола Војтиле, Немца Јозефа Рацингера и Аргентинца Бергоља време да папа буде Италијан. Од 266 досадашњих папа, 201 је био из Италије.

Могући кандидати за трон Светог Петра

ПЈЕТРО ПАРОЛИН

Букмејкери највише шанси дају кардиналу Пјетру Паролину (70), државном секретару Свете столице од 2013, кога описују као умереног прагматског медијатора ере Бергоља, конзервативца који је знао да брани папине либералне ставове. Сматра се да би наставио са реформама али на мање сензационалан начин од папе Фрање. Критичари му замерају да је дипломатију ставио изнад доктрина католичке вере.

МАТЕО МАРИЈА ЗУПИ

У врху је и кардинал Матео Марија Зупи (69), надбискуп Болоње, председник италијанске бискупске конференције, а од 2023. и специјални мировни изасланик папе Фрање за Украјину. Сматра се кандидатом прогресивног и неомодерног крила блиског заштити сиромашних и маргинализованих. Веома је близак Бергољу по ставовима да вера у Бога није увек неопходна и да постоје примери алтруизма и код оних који нису верници Цркве. Залаже се за општи црквени дијалог.

ПЈЕРБАТИСТА ПИЦАБАЛА

Још један могући италијански кандидат је фрањевачки свештеник (60) који долази из северног града Бергама иако од 2020. служи као латински патријарх Јерусалима. Више од три деценије је провео у Светој земљи. Папа Фрања га је прогласио за кардинала 2023. и са њим је делио многе ставове укључујући међурелигијски дијалог, отвореност према мигрантима и већу улогу жена у Цркви. Као млађи кандидат могао би да буде фаворит оних који траже континуитет либералности.

ЛУИС АНТОНИО ТАЉЕ

Други најчешће помињани је филипински кардинал Луис Антонио Таље, (67), бивши надбискуп Маниле у земљи Азије с највише католика, континента са најбржим успоном римокатоличке вере. Као префект Конгрегације за јеванђелизацију, има велико искуство у Ватикану. Друштвене мреже истичу његове умерене ставове, укључујући оне у вези с питањима која деле Цркву, попут абортуса, еутаназије и толеранције према геј особама.

ПЕТЕР ТУРКСОН

Кардинал из Гане (76) фаворит је оних који сматрају да би Африка могла да добије првог папу. Био је у врху и током избора 2013. а сада процењују да има веће шансе. Познат је по дипломатској умешности и вештинама комуникације. Папа Фрања именовао га је 2022. за канцелара Папске академије за науку, а 2016. за изасланика у вези с преговорима о миру у Јужном Судану. Иако припадник конзервативног крила, противи се криминализацији хомосексуалних односа.

РОБЕРТ САРАХ

Кардинал из Гвинеје (79), сматра се још једним археконзервативцем у одбрани традиционалних учења Цркве. Противи се исламском фундаментализму, „иделогију родова” сматра друштвеном претњом и упозорава на опасности продора секуларизма. Како се приближава конклава, на друштвеним мрежама добија подршку као неко ко се описује као „анти-воук алтернатива папи Фрањи”.

ФРИДОЛИН АМБОНГО БЕСУНГУ

Трећи кандидат из Африке (65), надбискуп је Киншасе из Демократске Републике Конго. Папа Фрања га је 2019. именовао за кардинала и важи за поборника традиционалних вредности и великог противника хомосексуалних заједница које описује као „суштинско зло”. Познат је по залагању за социјалну правду и критикама политичке корупције, експлоатације околине и злоупотреба људских права.

РЕЈМОНД ЛЕО БУРКЕ

Антипатије које су амерички конзервативни католици показивали према папи Фрањи биле су веома отворене, екстремистичке, готово шизматичке. Предводио их је кардинал Бурке (77), који је био међу најоштријим критичарима Светог оца. Против је заређивања жена, укидања целибата, благосиљања истополних заједница, причешћа разведених или поново ожењених/удатих или тајних договора са Кином. Отворено подржава Доналда Трампа.

ПЕТЕР ЕРДО

Надбискуп Будимпеште и примат Мађарске (72), један је од водећих кандидата. Заступник је најтврђих традиционалних доктрина. Кардинал је дуже од две деценије. Два пута је био биран на чело Савета епископских конференција Европе. Пре десет година стао је на страну премијера Виктора Орбана и у време мигрантске кризе се супротставио позивима папе Фрање да цркве прихвате мигранте тврдећи да би то представљало трговину људима.

ГЕРХАРД ЛУДВИГ МИЛЕР

Надбискуп Регенсбурга и бивши префект утицајне Конгрегације за доктрину вере (77) сматра се теолошким ортодоксом и чврстим поборником конзервативних учења. Водио је теолошки дијалог између немачке бискупске конференције и московске патријаршије. Отворено је оспоравао поједине потезе папе Фрање.

ЖАН-МАРК НОЕЛ АВЕЛИН

Тврди се да је надбискуп Марсеља (66), због скромног порекла, сталне бриге за „периферију”, мигранте и међурелигијски дијалог, папи Фрањи био фаворизовани кандидат за наследника. Веома је цењен у круговима политичке и црквене левице. Упркос критикама догматске деснице, склон је консензусу и опрезан према другим осетљивим питањима. У јулу постаје председник француске бискупске конференције.

На списку папабила су, између осталих, и кардинал-камарленго Кевин Фарел пореклом из Ирске, Холанђанин Вилем Еијк, Марио Грек са Малте.