Бодирогин кум

Они који познају Радомира Живанића, генералног заступника и дистрибутера возила марке "пежо", за њега кажу да воли да ризикује. Отуда их и не чуди што је у надметању за Робне куће "Београд" последњи подигао палицу на астрономских 360 милиона евра. И то упркос томе што "финансијску конструкцију" није до краја затворио па тако, по сопственом признању, не зна са којим процентом власништва ће њима управљати.

Живанић, међу пријатељима ословљаван и као Баја Плави, за ширу јавност је сасвим непознат. У званичној биографији пише му да је рођен 1958. године у Београду, где је завршио и београдску Тринаесту гимназију и Правни факултет. Непосредно после дипломирања отишао је у Немачку и тамо се бавио трговином. "Верано групу" основао је 1991. године, а ова компанија је од 1996. године генерални дистрибутер комплетног производног програма "Пежо".

Живанић је, у процесу приватизације, купио и "Житко" из Бачке Тополе, а у конзорцијуму са кумом, познатим кошаркашем Дејаном Бодирогом, и новосадско предузеће "Хлеб". Последњих година бизнис је проширио и на некретнине па сада има око 250.000 метара квадратних пословно-малопродајног простора. Изградио је тржни центар "Зира" на углу улица Цвијићеве и Рузвелтове у Београду који је недавно отворен. Сличне тржне центре градиће и на Новом Београду и Вождовцу.

До куповине "Робних кућа" Живанићев став је био да буде далеко од очију јавности. Зато, бар јавно, нису ни познате његове везе са бившим режимом. Чини се да је то више било познато званичницима у Европској унији, јер се Баја Плави у лето и јесен 2000. године нашао на списку 600 особа повезаних с породицом Слободана Милошевића према којима је уједињена европска породица предузела рестриктивне мере.

Живанић који већ годинама живи у Грчкој ових дана изјављује како је земљу морао да напусти због Милошевића у јануару 2000. године. Интересантно је да је бег уследио после Аркановог убиства, иако сам Живанић у јавности никада није с тим догађајем повезан.

Чешће се, међутим, спомињао поводом отмице његовог пређашњег партнера у "Верану" Милије Бабовића. У то време већ су се били разишли.

Бивши министар унутрашњих послова Душан Михајловић у свом фељтону у "Вечерњим Новостима" у јулу 2005. године пише:

"Једном су ме питали због чега је одмах по повратку у земљу, још на аеродрому, приведен Радомир Живанић – Баја Плави, један од бивших сувласника ’Верано моторса’. Господин Живанић се добровољно јавио да да изјаву и да буде полиграфски тестиран на околности његовог учешћа у отмици његовог партнера Милије Бабовића. Није нађена основана сумња за његову умешаност у ово и друга кривична дела која су била предмет истраге у акцији ’Сабља’."

Живанић је у добрим односима и са градоначелницом Новог Сада Мајом Гојковић па тако зли језици кажу да је захваљујући том пријатељству потпредседник "Верана" добио место градског менаџера српске Атине на коме се, иначе, задржао само годину дана. Непознато је да ли је зато Живанић у Новом Саду добио неку атрактивну локацију за градњу. За сада његове компаније нема на листи већих инвеститора, а Новосађани кажу да није искључено да наступа с другим инвеститорима.