​Политичке импликације присуства светских званичника

Специјално за „Политику”

Москва – Овог 9. маја у Москви се обележава један од најзначајнијих јубилеја у савременој историји – 80 година од победе над фашизмом у Другом светском рату. Традиционална парада победе на Црвеном тргу, која се сваке године одржава у знак сећања на тријумф совјетске Црвене армије, ове године добија додатну симболику. У јеку глобалне конфронтације, сукоба у Украјини и редефинисања међународних савезништава, овај јубилеј прераста из комеморације у снажну политичку поруку.

Своје учешће најавио је и словачки премијер Роберт Фицо, који последњих месеци све чешће критикује спољнополитичке ставове Брисела. Међутим, високи званичници ЕУ, укључујући комесарку Кају Калас, истакли су да би присуство лидера земаља кандидата на паради могло бити виђено као „јасан знак удаљавања од европских вредности”. Европски званичници подсећају на очекивања у погледу усклађивања политике кандидата са спољном политиком ЕУ, посебно у контексту санкција против Русије.

Изјаве министра иностраних послова Русије Сергеја Лаврова поводом јубилеја додатно осветљавају геополитичку тежину догађаја. Лавров у својој анализи међународних односа од 1945. до данас подсећа на дугорочну геополитичку игру, посебно у периоду од завршетка Хладног рата. Према његовим речима, Запад је, кроз ширење НАТО-а према истоку, прекршио бројна обећања дата током 1990-их, што је имало дугорочне последице на глобалну сигурност. Дакле, односи између Русије и Запада нису само питање билатералних несугласица, већ се тичу и ширег стратегијског баланса снага, у којем се Украјина и проширење НАТО-а налазе у средишту спорова. Његова критика Запада, који је, како тврди, деловао у складу с интересима „стратешког пораза” Русије, у светлу украјинске кризе, поставља питање како ће глобални лидери реаговати на све већу војну и политичку динамику која се појављује не само у Европи већ и у Индо-пацифичком региону. Такође, све оштрији западни притисци и експанзионизам НАТО-а према Русији и Кини потврђују да је свет у периоду повећане напетости, у којем је стабилност утемељена на равнотежи снага и поштовању међународног права кључно питање.

Геополитички контекст овогодишње параде додатно је заоштрен због све дубљег сукоба између Русије и Запада, са акцентом на ЕУ. Москва, по оном што је видно, настоји да кроз јубилеј покаже јединство са својим савезницима и докаже да није изолована упркос санкцијама и војним тензијама. У том оквиру треба посматрати и изјаве руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је недавно, поводом 80. година Јалте, поновио тезе о неиспуњеним договорима с краја Хладног рата.

„Након уједињења Немачке, Совјетском Савезу су дата чврста обећања да се НАТО неће ширити на исток. Та обећања су грубо прекршена”, изјавио је Лавров, додајући да је Запад користио украјинску кризу како би продубио поделе у Европи и сузбио утицај Русије.

Лавров се посебно осврнуо на догађаје из 2014. године у Украјини, које назива „државним превратом” под покровитељством САД. У том контексту експлицитно је поменуо тадашњу заменицу америчког државног секретара Викторију Нуланд, наводећи њену кључну улогу у формирању антируске власти у Кијеву, што, према његовим речима, представља део шире стратегије „стратешког пораза Русије”. Такође је оптужио Кијев за институционализовану репресију над руским језиком, културом и Православном црквом, чему, како је рекао, „нема места у Европи 21. века”.

У истом духу, председник Владимир Путин је на форуму „Валдај” нагласио да се свет налази у тренутку редефинисања поретка и да мултиполарност представља једини одрживи модел.

„Темељ за нови свет постоји – и то је Повеља УН. Али њена примена мора бити доследна, без дуплих стандарда”, поручио је Путин, алудирајући на селективну примену међународног права од стране Запада.

Ове поруке руског државног врха добијају на тежини управо у данима када се очекује долазак страних лидера у Москву. Још увек није искључено да ће међу гостима бити и представници земаља које су номинално у супротстављеним политичким блоковима, попут Турске, па чак и појединих кругова у Сједињеним Америчким Државама. У дипломатским круговима помиње се могући долазак америчког државног секретара Марка Рубија, што би представљало изузетан преседан. Са друге стране, потврђено је да ће кинески председник Си Ђинпинг боравити у Москви већ од 7. маја, док се узвратна посета руског председника Пекингу очекује 3. септембра, на прослави кинеске победе над фашизмом, где се спекулише о могућем присуству Доналда Трампа, који је, ових дана, симболично прогласио 8. мај за Дан победе у Другом светском рату.

Како се приближава 9. мај, дан симболичког и историјског значаја, питање ко ће стајати раме уз раме са руским председником на Црвеном тргу постаје индикатор глобалних савезништава, али и линија разграничења у новој архитектури света. У тренутку када се стари поредак урушава, свака одлука – чак и она протоколарна – носи далекосежне геополитичке импликације.

Милорад Додик долази, порука о континуитету српско-руских веза

Долазак председника Републике Српске Милорада Додика већ је потврђен, а руски извори истичу да његово присуство шаље поруку о континуитету српско-руских веза. Додик је један од ретких регионалних лидера који отворено подржава руски поглед на светска дешавања, а његова честа гостовања у Москви и изјава да „Срби и Руси никада нису били на супротним странама историје” добијају нову тежину управо у светлу предстојећих догађаја.