Букурешт између Брисела и Вашингтона

Резултати првог круга председничких избора у Румунији на којима је убедљиво тријумфовао лидер крајње десничарске Алијансе за уједињење Румуна (АУР) Ђорђе Симион са 41 одсто гласова. Док је у други круг са 21 процентом ушао и независни кандидат и градоначелник Букурешта Никушор Дан, који је у фото-финишу претекао представника владајуће коалиције социјалдемократа (ПСД) и либерала (ПНЛ) Крина Антонескуа, изазвали су потрес у врху естаблишмента. Премијер Марсел Чолаку јуче је поднео оставку и сазвао састанак ПСД-а, док је претходно потпредседник Националне либералне партије Гигел Штирбу упутио јавни апел својим колегама у ПНЛ-у да напусте владу и јасно се дистанцирају од ПСД-а. Последице су видљиве и ван владајуће већине. У опозиционој Унији за спас Румуније (УСР), Елена Ласкони повукла се са чела странке након што је освојила свега 2,7 одсто гласова, што је велики пад у односу на њен прошлогодишњи резултат када је била друга, иза Калина Ђеорђескуа. Њему је овај пут Уставни суд забранио да се кандидује због наводних неправилности у претходној кампањи, односно страног мешања, а мисли се на Русију.

Међутим, стране посматраче много више брину промене које се могу догодити на међународном нивоу. Западни медији описали су предстојећи други круг 18. маја као својеврсни референдум о будућем курсу Румуније: да ли ће земља остати уз Европску унију или ће скренути ка изолационизму. Ђорђе Симион, отворени присталица америчког председника Доналда Трампа и МАГА покрета, противник помоћи Украјини, који истовремено критикује Русију јер је „прекршила све међународне споразуме и нелегитимно ушла на суверену територију”, што ти исти медији углавном прећуткују, сада се сматра фаворитом. Очекује се да ће привући бираче бившег премијера и лидера социјалдемократа Виктора Понте, који је у недељу завршио као четврти, пошто је малтене преко ноћи заменио три црвене руже, симбол ПСД-а, за црвени качкет са натписом „Румунија на првом месту”, по угледу на Трампа. Ипак, прагматични Понта који може да се помера са једне на другу политичку страну, још је у изборној ноћи изјавио да ће пред други круг водити кампању за једног од кандидата. А ко ће то бити, одредиће у наредним данима „након консултација са својим тимом”. Такође, аналитичари сматрају да би Симион могао да привуче и додатну подршку из редова старијих бирача ПСД-а, нарочито оних који деле његова уверења о цркви, породици и отпору ширењу права ЛГБТ плус заједнице.

Са друге стране, његов супарник у одлучујућем дуелу, Никушор Дан, хваљен због заустављања неконтролисане градње и корумпираних јавних набавки у Букурешту, већ је добио званичну подршку УСР-а. Међутим, да би имао шансе против Симиона потребан му је и подстицај странака владајуће коалиције, које све теже проналазе заједнички језик. Ипак, стручњаци не сумњају да ће се то десити и наводе да Дан у другом кругу има веће шансе да порази Симиона, него што би то био случај да се на његовом месту нашао Антонеску – кога бирачи доживљавају као део система, а чији је углед пољуљан након забране Ђеорђескуове кандидатуре.

„Ово неће бити избор између појединаца. Биће то избор између две визије Румуније – једне прозападне и друге антизападне”, навео је Дан, упозоривши да би његов ривал водио земљу „опасним путем изолације, популизма и пркоса владавини права”. Насупрот томе, Симион је истакао своју чврсту посвећеност НАТО-у и стратешком партнерству САД и Румуније и нагласио је важност одржавања америчког присуства у румунској ваздухопловној бази „Михаил Когалничану”. Што се тиче ЕУ, рекао је да је његов став реформа, а не напуштање уније.

„Верујемо у Европску унију која функционише као гнездо различитих и суверених нација – а не као крут систем који намеће универзалне политике свима”, рекао је лидер АУР-а.

С обзиром на то да председник Румуније има значајну моћ у спољној политици и представља земљу у Европском савету, ови избори могу донети озбиљне промене. Душан Илић из Института за европске студије каже за „Политику” да у Румунији не постоји западна и антизападна опција, већ да су обе опције прозападне – с тим што се Дан ослања на Брисел, а Симион на Вашингтон.

„Ако победи Дан, Румунија би наставила континуитет у војној помоћи Украјини, и практично би се кандидовала за неки потенцијални будући проксисукоб са Русијом у Молдавији око Приднестровља. Са друге стране, Симион је антиратна опција која се ослања на Америку и настоји да земља поново не доживи националну срамоту у Другом светском рату када су се сукобили са Москвом”, сматра Илић.