И професор Чонта на концерту „Ритам Европе”

Нови Сад – Панк није мртав и изнова се показује и доказује. Нови талас се поново диже. Доказ за то је и повратак на сцену легендарне и култне панк поставе из Новог Сада, наводе у Студентском културном центру „Нови Сад” поводом концерта „Професора Чонте и Патке”, једне од три музичке групе на манифестацији „Ритам Европе” (7–9. мај) којом СКЦ обележава Дан победе над фашизмом и Дан Европе – 9. мај.

Обећано је „поштено пржење” бенда чији су чланови: Небојша Чонкић – Професор Чонта (вокал и фронтмен), Зоран Булатовић – Дон Бале (гитара и пратећи вокал), Роберт Радић – Роби (бубњеви) и Марко Вановић – Рамон (бас). Извешће песме са оба албума „Патке” („Плитка поезија” и „Страх од монотоније”) и све синглове, а биће и изненађења.

„Како каже Профа Чонта, ово је права постава ’Пекиншке Патке’ која неће личити на просечан трибјут бенд”, навели су организатори у најави концерата у простору „Фабрика” СКЦ-а, који 9. маја почињу од 21 сат.

Подсећају, Бале је оригинални члан бенда из периода 1980–1981, као и 2010–2012. Свирао је и компоновао на епохалном синглу „Била је тако лепа”, као и на другом албуму „Страх од монотоније”. Такође, био је оснивач и вођа „Луне”, култне новосадске групе из раних осамдесетих. Роби је члан бенда из периода 2010–2012. Свирао је у новоталасним саставима почев од 1979: „Гомила гована”, „Контраритам”, „Велики Презир” и други. Рамон је ново лице групе и замењује легенду новосадске новоталасне сцене Маринка Вукмановића Марета. Прославио се у деведесетим као члан „Генерације без будућности”.

Ова постава са Маретом на басу, у периоду 2010–2012, поново је прославила музику „Пекиншке Патке”. Наступала је у Загребу, Осијеку, Сарајеву, Бањалуци, Скопљу, Београду, Шапцу, Зрењанину и у Новом Саду. Последњи наступ је био на београдском „Бир фесту” 2012. године пред око 70.000 фанова, када је, како се наводи, „права постава” групе „Пекиншка Патка” престала са радом, све до данас.

На „Ритму Европе” наступиће још два бенда. „Кени није мртав”, по наводима организатора манифестације, на фронту је новог таласа хибридних артиста, необуздане је енергије и просипа свежину новосастављених плејлиста са свих страна света и начина изражавања.

„Некадашњи металкор/нео панк из презасићености постаје, уз адекватне алате, нешто што сврставамо у жанр ’модерна музика’. Певљива и енергична, мистична и мелодична, Кенијева музика је, како за плес, тако за самоћу”, наводе у СКЦ-у.

Бенд „Неми песник” је алтернативни рок састав из Новог Сада, основан је крајем 2018, а тренутну поставу чине: Милан Марковић (вокал), Марко Алексић (гитара), Никола Борчић (бас), Бранко Лозо (бубњеви) и Алексеј Виславски (ритам гитара).

Постао је познат по енергичним наступима и креативним текстовима. Први албум „Слободна воља” објавио је у јулу 2020. и донео је неколико хит синглова, укључујући „Колико си луда”, која је постала хит године на Радио Београду 202, провела неколико недеља на врху листе топ 40. Добио је позитивне критике за дебитантски албум, а тренутно промовише други студијски албум „Има ли од јутрос нешто ново?”.

Сви програми „Ритма Европе” поводом обележавања 9. маја јесу бесплатни. Деветог маја 1945. тадашња нацистичка Немачка потписала је безусловну капитулацију у Другом светском рату, у коме је страдало више од 50 милиона људи. Од тада се тај дан у свету обележава као Дан победе над фашизмом. Девети мај се обележава и као Дан Европе, јер је тог дана 1950. године француска влада објавила Шуманов план или Декларацију о стварању заједнице за угаљ и челик између Француске и Немачке, који се сматра почетком европских интеграција.Плесни перформанс и радионица Овогодишњи „Ритам Европе” у Новом Саду почиње плесном представом „BLOT – Body Line of Thought” вечерас у „Фабрици” од 20 сати. Перформанс румунско-канадског дуа, Симоне Деконеску и Ванесе Гудман, истражује кретање у односу на бактерије у нашем телу. Перформанс представља тело као међусобно повезан систем, снажан и крхак у исто време. Предвиђена је, сутра, и плесна радионица „BodyImage Techniques: Morphing”, за ученике Балетске школе у Новом Саду. Води је кореографкиња Симона Деконеску, а фокусира се на то како се тело креће и реагује у повезаности са својим унутрашњим системом и светом који га окружује.