Није само пут крив

Када год прође магистралним путем Пријепоље – Бијело Поље, Београђанин Драган Стефановић се заустави у црногорском месту Конатари и испред великог ораха, који се налази тик уз магистралу, запали свећу. На том месту је пре више од три године у саобраћајној несрећи погинуо његов син Никола Стефановић (24), а тада је настрадао и Николин сувозач Петар Прокић (21). Још се не зна ко је крив за погибију двојице младића, иако је утврђено да је кобног јутра "опел кадет" улетео у велику необележену рупу на коловозу и "закуцао" се у дрво. 

– Тамо неко силно покушава да добије на времену, али док сам жив нећу дозволити да овај случај падне у заборав – каже Драган – Буца Стефановић, таксиста из Београда. – Оптужили су двојицу небитних, па их онда ослободили. Требало им је више од годину дана да ми пошаљу пресуду. Од почетка је све било сумњиво... 

Заиста, првостепена пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу, која је донета још 1. фебруара 2006. године, упућена је Драгану Стефановићу тек у мају 2007. Суд је ослободио кривичне одговорности Дарка Мартиновића и Грујицу Вукићевића, запослене у акционарском друштву "Црнагорапут", који су били оптужени за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Утврђено је да они нису криви што је на поменутој деоници магистрале постојала и није на време санирана велика рупа, тачније канал дугачак неколико десетина метара по средини коловоза.  

– Али на питање ко је крив одговора још нема – наставља Стефановић. – Истога дана када се догодила несрећа, они су насули тај канал. Ко је то наредио? То може да буде МУП Црне Горе, или Министарство поморства и саобраћаја. Мени је свеједно, само нека признају. 

У пресуди бјелопољског суда (К.бр.59/04) пише да су судски вештаци утврдили да је оштећење на коловозу један од узрока саобраћајне несреће, уз појашњење да то оштећење "није било сигнализирано одговарајућом саобраћајном сигнализацијом, већ је представљало опасну препреку на путањи кретања возила". Као други разлог вештаци су навели да се "опел кадет", којим је управљао Никола Стефановић, кретао брзином од око 90 километара на час, иако је ограничење било на 70.

Занимљиво је и то да је у Конатарима дуго функционисао полицијско-царински пункт који је одатле измештен на другу локацију 13 дана пре несреће. У пресуди се наводе изјаве сведока који су током суђења рекли да је сасвим могуће да су оштећења на путу "интензивирана" управо после премештања импровизоване царинарнице, што би, према Стефановићевом мишљењу, такође могло да послужи у прецизнијем дефинисању главног кривца за трагедију.