Руку која ми је висила ставио сам у мајицу

Саслушањем сведока Душка Иванеже из села Заград недалеко од Бенковца, који се налазио у избегличкој колини која је бомбардована 7. августа 1995. године на Петровачкој цести, јуче је пред судским већем Одељења за ратне злочине настављено суђење четворици хрватских пилота оптужених за овај злочин. Иако је судско веће за јучерашњи главни претрес упутило позиве четворици сведока, њих троје се није одазвало из здравствених разлога о чему су обавестили суд.

Поступак против окривљених Владимира Микца (68), Зденка Радуља (70), Жељка Јеленића (69) и Данијела Боровића (65) води се у њиховом одсуству с обзиром на то да су од покретања истраге недоступни српским правосудним органима.

Препричавајући шта се догодило критичног дана, Иванежа је казао да је 4. августа почело гранатирање Книна и других места у Републици Српској Крајини.

– Супруга и деца су тог дана отишли до Бенковца, а потом у тракторској приколици, у колони са осталим, ка Србу. Ја сам остао сам код куће. Сутрадан, 5. августа и ја сам се спустио до Бенковца и укључио се у колону. Супругу и децу сам нашао 6. августа код Мартин брода. Они су били у камиону са жутом церадом, а у возилу је било још жена и деце. За овим камионом су својим колима ишле наше комшије Мирко и Бранко Стијеља јер је и њихова цела породица била у поменутом камиону  – испричао је Иванежа.

Овај сведок испричао је и да је он у возилу породице Стијеља, које је возио Мирко, сео на место сувозача, док се на задњем седишту налазио Мирков отац Бранко.

– Када смо прошли око десет до 15 километара од Босанског Петровца, чуо се звук авиона и четири јаке детонације. Осетио сам да губим свест, а потом и да ми се враћа. Видео сам да је Мирко мртав. Окренуо сам се према Бранку и видео да му је глава расцепљена. Осетио сам како ми крв иде низ главу и раме, које је било повређено. Подигао сам мајицу, узео је у зубе и у њу ставио леву руку која је висила. Потом сам изашао из возила и сео на ивицу пута – посведочио је Иванежа.

Затим му је, како је казао, пришла ћерка Данијела која је пре тога била у камиону. Следећег чега се сећа, испричао је сведок, је да су га тројица људи из „заставе 101” унела у то возило и повезла за болницу у Босанском Петровцу и да су му рекли да су они родом из Задра. Уместо у болницу, испричао је сведок, скренули су на ливаду где је стајао војни санитетски хеликоптер.

– Унели су ме унутра са још седморо, осморо рањених. Одатле сам превезен у болницу у Бањалуци, а потом, санитетским аутобусом, у којем су уместо седишта стављена носила, у Београд на ВМА. Из ове здравствене установе пребачен сам у болницу у Улици војводе Миленка, где сам лечен месец и по дана – посведочио је Иванежа.

Оптужницом Тужилаштва за ратне злочина четворица окривљених терете се да су спровели наређење да ракетирају колоне избеглица из Републике Српске Крајине на Петровачкој и Приједорској цести. Злочин на Петровачкој цести извршен је 7. августа 1995. године када је током злочиначке операције „Олуја”, у ракетирању избегличке колоне из авиона, убијено 13 цивила који су идентификовани, међу којима је и четворо деце узраста од шест до 13 година. Дан касније, 8. августа 1995. године, извршено је авионско ракетирање колоне избеглица у Сводни код Босанског Новог (данашњи Нови Град) у којем је убијено троје цивила, а више рањено.

Оптужница против окривљених хрватских официра, напоменимо, подигнута је у марту 2022. године. Након тога је уследио поступак њене контроле и потврђивања, а потом и одлучивање о жалбама против решења којим је оптуженима одређен притвор. Уследили су и многобројни покушаји да се окривљенима преко међународне правне помоћи достави оптужница који су били безуспешни.