Субота, 24.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
СУЂЕЊЕ ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

Руку која ми је висила ставио сам у мајицу

Душко Иванежа из Заграда описао је ракетирање избегличке колоне у августу 1995. године када је погинуло 13 српских цивила
Рањеници и избеглице после ракетирања колоне (Фото: Р. Ћуковић)

Саслушањем сведока Душка Иванеже из села Заград недалеко од Бенковца, који се налазио у избегличкој колини која је бомбардована 7. августа 1995. године на Петровачкој цести, јуче је пред судским већем Одељења за ратне злочине настављено суђење четворици хрватских пилота оптужених за овај злочин. Иако је судско веће за јучерашњи главни претрес упутило позиве четворици сведока, њих троје се није одазвало из здравствених разлога о чему су обавестили суд.

Поступак против окривљених Владимира Микца (68), Зденка Радуља (70), Жељка Јеленића (69) и Данијела Боровића (65) води се у њиховом одсуству с обзиром на то да су од покретања истраге недоступни српским правосудним органима.

Препричавајући шта се догодило критичног дана, Иванежа је казао да је 4. августа почело гранатирање Книна и других места у Републици Српској Крајини.

– Супруга и деца су тог дана отишли до Бенковца, а потом у тракторској приколици, у колони са осталим, ка Србу. Ја сам остао сам код куће. Сутрадан, 5. августа и ја сам се спустио до Бенковца и укључио се у колону. Супругу и децу сам нашао 6. августа код Мартин брода. Они су били у камиону са жутом церадом, а у возилу је било још жена и деце. За овим камионом су својим колима ишле наше комшије Мирко и Бранко Стијеља јер је и њихова цела породица била у поменутом камиону  – испричао је Иванежа.

Овај сведок испричао је и да је он у возилу породице Стијеља, које је возио Мирко, сео на место сувозача, док се на задњем седишту налазио Мирков отац Бранко.

– Када смо прошли око десет до 15 километара од Босанског Петровца, чуо се звук авиона и четири јаке детонације. Осетио сам да губим свест, а потом и да ми се враћа. Видео сам да је Мирко мртав. Окренуо сам се према Бранку и видео да му је глава расцепљена. Осетио сам како ми крв иде низ главу и раме, које је било повређено. Подигао сам мајицу, узео је у зубе и у њу ставио леву руку која је висила. Потом сам изашао из возила и сео на ивицу пута – посведочио је Иванежа.

Затим му је, како је казао, пришла ћерка Данијела која је пре тога била у камиону. Следећег чега се сећа, испричао је сведок, је да су га тројица људи из „заставе 101” унела у то возило и повезла за болницу у Босанском Петровцу и да су му рекли да су они родом из Задра. Уместо у болницу, испричао је сведок, скренули су на ливаду где је стајао војни санитетски хеликоптер.

– Унели су ме унутра са још седморо, осморо рањених. Одатле сам превезен у болницу у Бањалуци, а потом, санитетским аутобусом, у којем су уместо седишта стављена носила, у Београд на ВМА. Из ове здравствене установе пребачен сам у болницу у Улици војводе Миленка, где сам лечен месец и по дана – посведочио је Иванежа.

Оптужницом Тужилаштва за ратне злочина четворица окривљених терете се да су спровели наређење да ракетирају колоне избеглица из Републике Српске Крајине на Петровачкој и Приједорској цести. Злочин на Петровачкој цести извршен је 7. августа 1995. године када је током злочиначке операције „Олуја”, у ракетирању избегличке колоне из авиона, убијено 13 цивила који су идентификовани, међу којима је и четворо деце узраста од шест до 13 година. Дан касније, 8. августа 1995. године, извршено је авионско ракетирање колоне избеглица у Сводни код Босанског Новог (данашњи Нови Град) у којем је убијено троје цивила, а више рањено.

Оптужница против окривљених хрватских официра, напоменимо, подигнута је у марту 2022. године. Након тога је уследио поступак њене контроле и потврђивања, а потом и одлучивање о жалбама против решења којим је оптуженима одређен притвор. Уследили су и многобројни покушаји да се окривљенима преко међународне правне помоћи достави оптужница који су били безуспешни.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Koja je to država Republika Srpska Krajina? Ko ju je priznao i kada?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.