Сви чачански сликари

Чачак – Галерија „Надежда Петровић” приредила је још две изложбе из низа „Ликовни уметници Чачка”, обе отворене прексиноћ поводом шест векова од најстаријег сачуваног помена овог места. У галерији „Рисим” постављени су радови 22 овдашња уметника под називом „Професија и пасија”, док су у централној галерији изложена дела 32 чачанска сликара, обухваћена насловом „Експресија, апстракција, нови ликовни изрази”.

Ову другу изложбу, поздравним словом, отворила је Љиљана Недовић-Хеселман, допутовавши за ову прилику из Бона. Сликарка родом из Чачка већ четврт века живи у Немачкој и припада све бројнијем реду завичајних уметника расутих широм планете. Тако, Радош Стевановић данас ствара у Сиднеју, Драга Јовановић у Канади, Весна Мирковић у Аустралији. Поред већ поменутих, странствују и Ханибал Салваро Хани (Хрватска), Дарко Ристић (Канада), Небојша Бежанић (Француска), Дејана Цветковић (Арапски Емирати), Бојан Рисимовић (Швајцарска), Сара Кујунџић (Немачка), Бранислав Пантовић (Аргентина), Иван М. Радовић (Кипар), Матија Вујовић (Чешка) и Милован Де Стил Марковић (Немачка).

Чачанска Галерија објавила је, прошле седмице, и монографију „Ликовни уметници Чачка”, где су смештени живитописи већ речених, али и свих осталих мештана који су завршили високе уметничке школе у некадашњој Југославији, Србији или иностранству. Реч је о 116 личности.

– У првој групи биографија представљено је 68 уметника који су рођени у Чачку и околним местима. У следећој, 14 уметника протеклих из других средина који су дужи део живота провели стварајући у Чачку. У трећем одељку обухваћено је 26 мештана који нису завршили специјализоване уметничке школе али се успешно баве сликарством, а у четвртој осморо стваралаца који су у неком добу живели у Чачку па се одселили – рекла је Драгана Божовић, аутор монографије и кустос у УГ „Надежда Петровић”.

Почеци ликовног живота у Чачку вежу се за име Димитрија Мите Петровића, оца Надежде Петровић, који је 1869. године постављен за првог учитеља цртања у овдашњој гимназији. А претеча школованих чачанских сликара јесте Живко Југовић (1855-1908) који је сликарско знање текао на академијама у Москви, Фиренци, Венецији и Минхену.

Хронолошки, за Југовићем следи најзнаменитија српска сликарка Надежда Петровић (1873-1915), а онда вајар Милан Бесарабић, рођен 1908. године у Чачку, који је пролетос у Београду узео 101. годину. Иза њих је галерија такође отмених сликарских имена: Драган Ћирковић, Бранко Станковић, Зора Никезић, Милена Чубраковић, Богић Рисимовић Рисим, Предраг Кораксић Коракс, Боривоје Којић, Михаило Ђоковић Тикало... У књигу је уврштено и двоје чачанских сликара који су се одлучили за манастирски живот, монахиња Јелена Благојевић из манастира Каменац у Гружи, и архимандрит Тихон Ракићевић, игуман манастира Студеница.