Није проблем у новцу већ како се троши

Надлежни у Министарству економије и регионалног развоја и Министарству културе озбиљни су у намери да скрену пажњу и тиме помогну у едукацији одговорних људе у релевантним локалним институцијама да ефикасније троше државне паре. Основни проблем је недовољно познавање процедура које су неопходне да би неки пројекат био покренут или реализован квалитетно и на време.

Ово је укратко став Надице Момиров, државног секретара при Министарству културе, и Горана Петковића, државног секретара задуженог за туризам у Министарству економије и регионалног развоја, који у разговору за „Политику” истичу да није проблем у новцу, којег и даље има довољно за оно што је планирано, него у начину на који се он троши. Надица Момиров најављује већу контролу реализације пројеката који су у току, као и свих будућих послова који се финансирају државним новцем.

– То значи да ћемо подстицати и инсистирати на већој активности ради постизања веће ефикасности. Они који боље знају да реализују неки пројекат и даље ће имати подршку, а они који су мање способни биће под сталним надзором Министарства. Што не значи да ће Министарство радити посао за који је одговорна одређена установа, већ да ће морати да дају образложења зашто заостају у реализацији пројекта. Не сме да се подразумева да ће се ствари десити саме од себе или да ће неко други увек урадити посао за нас – каже Момировљева.

Према њеним речима, потребно је озбиљно упутити људе у разним институцијама како се аплицира за пројекат, како се потражују паре и како се реализује посао.

– Министарства добро сарађују, туризам и култура су уско повезани, а успут имамо скоро идентичне проблеме са нижим инстанцама – каже Надица Момиров. Оба министарства су тражила по 600 милиона динара из Националног инвестиционог плана за наставак радова у области културе и туризма.

Горан Петковић каже да је цела 2008. година тематски била посвећена развоју културних коридора.

– Ми смо осмислили неколико коридора, као што је Римски пут. Инвестирамо на локацијама Сирмијум, Виминацијум и Ромулијана. На сва три места потребни су конзерваторски радови и улагање у њих. Такође, за нас су важни и капацитети који ће посетиоцима омогућити да застану и погледају знаменитости – каже Петковић.

У сарадњи са Министарством културе и по пројекту Републичког завода за заштиту споменика, тренутно се прави велика провидна купола у Лепенском виру и до краја 2009. године би требало да буде завршена. Идеја је да се кроз провидну куполу види цео Дунав.

Према речима Надице Момиров, спрега између два Министарства важна је због очувања културне баштине.

– За нас је битна аутентичност, конзервација културног наслеђа, али и неговање културног идентитета који се постиже и већом посећеношћу локалитетима, за шта нам помаже сектор туризма. Такође нам је веома значајан партнерски однос са различитим нивоима власти и различитим институцијама. Да би се то остварило, сви морају активно да учествују. Пожељно је да иницијатива почне са локалног нивоа. Од локалне самоуправе и локалних институција. Они треба да препознају свој интерес, што често није случај. Такође, Министарство креира услове и одређује приоритете – каже Момировљева и истиче да корисници буџетског новца морају да поштују процедуре, чак иако су компликоване.

Надица Момиров направила је поређење између две институције које се реновирају, Народног музеја и Музеја савремене уметности, обе у Београду.

– Нема никакве разлике између пројекта Народног музеја и Музеја савремене уметности, оба су добила одобрена средства из НИП-а. Међутим, Музеј савремене уметности напредује са радовима, биће отворен до краја следећегодине, а Народни музеј неће. Исти су услови, исти је однос државе према њима, па је јасно ко је одговоран за кашњење радова. Од запослених у Народном музеју очекујемо партнерски однос, а не пребацивање одговорности уколико се посао не обавља добро – каже Момирова.    

Горан Петковић констатује да је у култури ситуација додатно компликована јер посленици културе обично нису учили право или економију, организацију, буџетирање, надзор, или ревизију.

– То се види и на начину на који се пријављују и правдају пројекти. Ја сам економиста, и често имам проблем са непознавањем правних норми, али зато стално консултујем правнике. Можда неко жели да направи објекат који би привукао туристе, али не зна шта је, рецимо, регулациони план, јер без њега није могуће добити грађевинску дозволу, његов пројекат ништа не вреди – објашњава Петковић и истиче да се људи морају обучити за све те послове.  

Петковић најављује да ће Министарство економије и регионалног развоја временом активирати мрежу канцеларија, које би помагале људима да упознају процедуру за пријаве на пројекте, а да би временом било добро довести стручњаке из света, који би објашњавали на који начин се приступа европским фондовима.

Надица Момиров каже да ће Министарство културе организовати велики скуп на тему стања у музејима, већ крајем ове или почетком следеће године, на који ће бити позвани стручњаци из региона са искуством у организацији посла. Временом би то требало да постане пракса, са гостима из Европе и света.