Данас је Свети Василије Острошки

Српска православна црква данас обележава Светог Василија Острошког Чудотворца. Овај празник је у црквеном календару обележен црвеним словом, а доста верника га узима за крсну славу.

Свети Василије је рођен као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи (Попово поље) у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића 28. децембра 1610. године. Одмалена је био испуњен љубављу према Цркви. Када је имао 12 година, родитељи су га, у страху од данка у крви који су у то време проводили Турци нас Србима, послали у скровити манастир Завалу, у ком је игумановао његов стриц Серафим. Тамо се научио црквеној писмености и после неколико година прешао у требињски манастир Тврдош, где је примио и монашки постриг и свештенички чин и постао парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру и жеља за дубљим подвигом одвели су га на пут архимандрита у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Украјину, одатке се вратио са даровима тамошњих владара за народ у Херцеговини. Рукоположен је у Пећи 1638. одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом: митрополит Захумски. Касније је додао и титулу Скендеријски.

Стална опасност од Турака и римокатолика

Живот Светог Василија био је у сталној опасности од Турака, а био је прогањан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Међутим, стизао је свуда где су га водили задаци архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта, Пјешиваца и Бјелопавлића.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике. Када су Турци разорили Тврдош, бежао је на Свету гору, али га је народ у Бјелопавлићима зауставио уз обећање да ће му свако давати по мерицу пшенице за издржавање.

Манастир Острог

Владика је остао и најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, а онда је прешао у острошку пећину и наставио свој строги подвижнички живот у манастиру Острог. Последњих 15 година живота провео је у пећинској испосници у Горњем Острогу и умро 1671. године.

Његове мошти, чудотворне и неиструлеле, и његов гроб чувају се у манастиру и данас, а у њихову моћ исцељења верују подједнако и хришћани и муслимани.

Острог је мушки манастир Српске православне цркве, смештен уз скоро вертикалну литицу на планини Острошка греда у Црној Гори. Састоји од Горњег и Доњег манастира и спада међу најпосећеније манастире у југоисточној Европи, у који долазе верници свих религија из свих крајева света. У њему се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор.

Такође, најимпозантнији и најмонументалнији православни храм посвећен овом светитељу јесте онај у Никшићу. У питању је задужбина црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Рађена је по пројекту Руса, Преображенског, освећена 15. августа 1900. године.