Словенија без подршке Брисела

Од нашег сталног дописника
Брисел, 18. децембра – Европска комисија поновила је данас став да је спор Хрватске и Словеније око границе на мору билатерално питање које Загреб и Љубљана треба да реше у духу добросуседских односа и да то не треба да буде у вези са преговорима о пријему Хрватске у Европску унију. Међутим, дан пред Приступну конференцију где треба да се одлучи о затварању (завршетку) и отварању (почетку) преговарачких поглавља (којих укупно има 35) за Хрватску, већ се зна да ће Љубљана својим источним суседима блокирати 11 тема о којима се преговара. Уместо планираног отварања 10 и затварања још пет поглавља, Словенија ће дозволити да се затворе преговори у три области и отворе само у једној.

Из канцеларије Олија Рена, европског комесара за проширење, дошла је изјава да је „француско Председништво ЕУ уложило значајан напор у проналажењу решења за питања која је истакла Словенија. Комисија је подржала те напоре и жали што Словенија не може прихватити решење које је Председништво предложило. Резултат тога јесте да имамо низ поглавља која је Савет технички завршио, али их Приступна конференција не може обрадити”.

Словенија нема подршку осталих земаља ЕУ када је реч о блокирању Хрватске, али за сада не наилази на отворену осуду. Са различитих политичких адреса у Бриселу ипак су већ стигла упозорења да постоји велика опасност од кашњења и пробијања рока за завршетак преговора Хрватске са ЕУ. Упркос изјавама словеначког премијера Борута Пахора којима се охрабрује успех Загреба у преговорима и тражи помоћ у решавању граничног спора од председавајуће Француске, Хрватска је данас званично блокирана на седници Корепра (стални представници држава чланица ЕУ) одлуком Словеније.

Није то први пут да нека чланица Уније посегне за ветом у Бриселу да би остварила сопствене националне интересе. Ту могућност коју даје чланство у ЕУ користиле су Пољска и Литванија када су блокирале преговоре Брисела и Москве о стратешком партнерству. Грчка већ годинама блокира Скопље где год је могућно, па и у ЕУ, због спора у вези са називом државе Македоније. Споразум о стабилизацији и придруживању који је Србија потписала са ЕУ и њеним чланицама 29. априла у Луксембургу још је блокиран вољом Холандије.

Осим што није у духу жељених добросуседских односа на којима почива Унија, спор Хрватске и Словеније могао би пореметити планове Брисела у вези са оживљавањем Лисабонског споразума. Република Ирска спремна је да понови референдум о прихватању споразума под условом одређених гаранција на које је Брисел пристао. Гаранције би требало у виду протокола да буду придодате Приступном споразуму Хрватске и ЕУ крајем деценије. Тако би заједно са уговором са новом 28. чланицом на ратификацију отишао и анекс за Ирску.

Ако словеначка блокада поремети овај план, Брисел би морао да убацује „ирски протокол” директно у постојећи Лисабонски споразум, што би захтевало поновну ратификацију у свим земљама које су то већ учиниле (24). Тиме би се само повећао ризик још већег кашњења ступања на снагу Лисабонског уговора који је према плановима из прошле године, када је потписан, требало да постане важећи од 1. јануара 2009. године.