Инђић шампион Бакуа

Пре неколико деценија свет је причао о доминацији иницијала „К”: Карпов, Корчној, Каспаров, Камски, Крамник ... Владавину слова „И” у шаховској Србији започео је Иван Иванишевић, а у последњих пет година су је озваничили европски шампиони Александар Инђић, Теодора Ињац и Велимир Ивић. Најпре је Веља стигао до осмине финала Светског купа 2021, па Теодора до истог нивоа 2023, а онда су уследиле три историјска успеха, титуле европских првака које нисмо имали ни у „златно доба” југословенског шаха: репрезентација 2023, Инђић 2024, Ињац 2025...

Александар Беца Инђић, званично највиши велемајстор света (203 цм), управо је надвисио све и на Отвореном првенству Азербејџана. У походу на Баку, са 7 поена из 9 кола, није било деобе првог места. Додатна мерила су одлучивала међу једином двојицом на пола поена до нашег аса, да славни грузијски велемајстор Бадур Џобава освоји сребрну медаљу испред турског велемајстора Вахапа Шанала. Нека страна имена, којима смо се доскора дивили и у мушкој у женској конкуренцији, сада гледају у леђа нашем трију са иницијалом „И”.

После убедљивог освајања титуле европске првакиње, Теодора Ињац нам је рекла да су њих троје годинама били близу садашњих резултата и да је недостајало врло мало. Питамо Александар Инђића, уочи 30. рођендана, шта издваја њих троје и шта сада прави ту малу разлику у његову корист:

– Мислим да свако од нас има добар поглед на шах. Свесни смо да морамо да играмо много у иностранству, престижне отворене турнире и велике манифестације. Више од пет година мање играм код нас а много више на страни, то је прави пут. Дуго ми се дешавало да у последњем колу будем на корак до доброг резултата, а сада се многе ствари поклапају. Мало сам сазрео и не преузимам лоше ризике, стекао сам мајсторство у контролисању партије. Напокон сам схватио да реми никада није проблематичан резултат на турниру. По рејтингу гледано, три ремија су као пораз од играча са рејтингом 2.400. Некада мора да се уђе у отворену борбу, али не без резона. Титула европског првака ми је још једном показала што сам и раније мислио да могу да освајам веће турнире, мислим да је то поента. Уз то, сакупили су се ранији рад и искуство, велемајстор Милош Перуновић ми константно помаже и секундира већ скоро годину дана, како уживо, тако и онлајн, за време турнира.

Враћамо се на последњи успех и Баку. Инђићева биографија се издваја по броју првих места на међународним отвореним турнирима: Лисабон, Ташкент, Петровац, Баку... Прво место увек има неупоредиво већу драж од било ког високог пласмана:

– Тако је, а посебно када си сам на првом месту, без деобе по допунским критеријумима. То захтева мало више пробојности и добру процену када и с ким треба прећу логичну границу ризика. Солидно ми иде, одиграо сам три опена без иједног пораза: Ташкент, Карлсруе и Баку. Пошто немам позиве на затворене турнире, циљ ми је да играм што више таквих „мастерса”. Отворени турнири ми делују поштеније. Свако има прилику, много стилова, веће ми је уживање и да гледам више занимљивих партија. Ко може да осваја јаке отворене турнире и одржава рејтинг од 2.700 поена мислим да је светска класа, без обзира да ли је стигао међу 10-15 најбољих. На пример, Федосејев је годинама играо са мном такве турнире, а сада убедљиво побеђује на позивним супертурнирима. Не мислим да сам далеко од те категорије, нити да бих подбацио када бих добијао позиве, али не жалим се: ко може да буде у првих 3-5. на отвореним турнирима не мора да брине.

Победу из петог кола, против азербејџанског велемајстора Мурадлија, коју данас објављујемо, Инђић сматра најбољим остварењем у Бакуу:

– За њу сам добио највише комплимената. Морозевич мисли да је сјајна: разнобојни ловци, доминација са два пешака мање, дуготрајна инцијатива... Зато волим класични темпо, само њега сматрам уметничком формом. Разумем популарност убрзаног и брзопотезног темпа, као и Фишеровог шаха, тиме се отвара нови простор. Не искључујем да бих играо Фишеров шах, али немам интереса да радим на њему. Класика је главна, само да буде мало бржа. Партија до три сата делује ми идеално. Не бих имао против да се смањи време на сат за целу партији плус 30 секунди, можда да буду и две партије дневно – ако једну одиграш лоше, брже те прође. Интересантније је да нема допунских 30 минута после 40. потеза, драматичније и занимљивије. Колико имаш толико користиш, једном када си у цајтноту вероватно ћеш ту и остати. Ако ми се то деси значи да нешто нисам добро проценио. Када дођем у бољу позицију хоћу да будем на висини задатка, у цајтноту нема хероја.

Шта је следеће?

– Од 16. маја отворени турнир у Шарџи, па у Дубаију. Једном сам у Дубаију делио 1-8. место и био седми, од тада ми је у плану да тамо остварим бољи резултат, а сада долази јубиларни, 25. турнир. Отказао сам позив у Фуџаиру крајем августа јер ће јесен бити изузетно напорна. У првој половини септембра је Гранд Свис у Самарканду, са учешћем 100 најбољих и два места за пласман на Турнир кандидата. Наша лига почиње три дана касније, затим Европско са репрезентацијом, па одмах Европски клупски куп и Светски куп у Индији – најављује неуморни двоструки европски шампион Александар Инђић.

Иако прилично усамљен у српском шаху, наш трио наставља правим путем. Тачка на „И” још није стављена.