У Шведској воле кондиторске производе из Србије

Специјално за „Политику”

Оребро, Шведска – На северу Европе, у Шведској, изгледа воле кондиторске производе из Србије. Све је више продавница у којима се макар једна полица обавезно попуњава такозваним производима са Балкана. Тако се у „Лидлу” у овом граду Шведске ових дана, уз њихове производе приватне робне марке нуде и артикли произведени у нашој земљи – „смоки”, „манчмелоу” и чоколада „еурокрем блок”. Што је најзанимљивије, кутије са овим производима су поприлично испражњење, што може да значи да купци нису само наши грађани који живе у дијаспори, него и Швеђани који традиционално важе за купце „локалпатриоте” који купују само домаће.

У поређењу са Србијом цене су знатно другачије, па тако омиљени флипс у паковању од 250 грама у шведском „Лидлу” кошта 16.90 круна или 181 динар, док је код нас од 179, на акцији, до 219 динара по редовној цени. Чоколада „еурокрем блок” од 100 грама која код нас кошта 119 динара, у Шведској је 191 динар или 17.90 круна. „Манчмелоу” је у Шведској скупљи за 20 динара него у Србији и кошта 127 динара.

Иначе, генерално посматрано, цене хране су у овој земљи више него код нас, али има и доста акција, па се може поприлично уштедети, што је значајно иако је тамо просечна плата од 2.800 до 3.000 евра. У корпи са основним намирницама хлеб кошта око 2,6, млеко око 1,3, јаја у паковању од 12 комада су 3,5 евра. Пилеће месо по килограму кошта 8,7, а сир око 10 евра. Швеђани од своје плате на основне намирнице издвајају од 10 до 15 процената, а у Србији је то и више од 40 одсто. Дакле, иако је живот у Шведској скупљи, они могу да приуште знатно више због високих зарада и стабилне економије на којој им се може позавидети. А куповати у шведским супермаркетима је врло интересантно. За разлику од наших трговина, асортиман није толико широк и углавном су у понуди домаћи производи, што не чуди ако се зна да Швеђани иначе имају навику да купују артикле са домаћим етикетама. На полици са чоколадама, на пример у маркетима „Ика” може се наћи двадесетак врста домаће чоколаде „марабу” , неколико врста „линдт” и још по неки мање познат бренд из ове земље. Нигде производа светски познатих произвођача чоколада којих, рецимо, код нас има на сваком кораку.

У разговору са нашим грађанима који живе широм Шведске сазнајемо да је потрошачка култура у овој земљи врло интересантна и уједначена. Навике купаца су такве да ће просечан Швеђанин увек бирати домаћи производ. Артикли шведског порекла су јасно обележени на полицама, а они их бирају чак иако су скупљи јер су научени да верују у квалитет, одрживост и знају да је важно да подржавају локалне фармере. Постоје чак и континуиране кампање које подстичу потрошаче да купују локално, посебно када је реч о пољопривреди, рибарству и млечној индустрији. Интересантно је, на пример, да се у сезони јагоде и кромпир не увозе, него је у понуди само домаће.

Ипак, сазнајемо, многи у „Лидлу” на пример, купују углавном кућну хемију, док је овај дисконтни ланац популаран код наших грађана који живе у Шведској и кажу да им је јефтинији у просечној набавци од локалних трговинских ланаца.

Према неким проценама, у овој земљи живи око 150.000 наших грађана и зато не изненађује податак да се овде отварају и продавнице са потпуно локалним производима, специфичних за територију Балкана. У тим трговинама се, кажу, могу набавити углавном најпознатији производи са нашег поднебља и ове радње су врло профитабилне. Оно што је специфично за тржиште Шведске, алкохол се продаје у посебним специјализованим радњама „Систембулагет” које су у државном власништву. За флашу доброг вина или неког жестоког пића потребно је издвојити време за набавку јер ових производа нема као код нас на сваком ћошку.

Ова скандинавска земља, наиме, има државни монопол над продајом алкохолних пића како би се спречила прекомерна конзумација и наводно последице које би то имало по становништво. Али посета једној оваквој трговини оставља без текста. На полицама је око 3.000 различитих врста вина и алкохолних пића из Шведске и целог света. Алкохол могу да купују само особе старије од 20 година и строго се контролише уколико неко млађи дође у једну овакву радњу, а купцима из Србије се посебно не би допало радно време, јер је кратко – до 18 сати радним данима, а суботом само до 15 сати. Недељом и празницима ове продавнице не раде, па се славља морају раније испланирати.