Мировна иницијатива после Дана победе

Специјално за „Политику”

Москва – У Москви је 9. маја одржана војна парада поводом 80. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату. На Црвеном тргу окупили су се представници 27 земаља. Централна порука била је симболична и политичка – Црвена армија, заједно са савезничким армијама, укључујући и југословенску, ослободила је свет од нацизма и фашизма.

Москва је искористила обележавање Дана победе као платформу за нове дипломатске иницијативе, укључујући актуелни предлог за мировне преговоре о завршетку рата у Украјини. Исход, као и у ранијим епохама, зависиће од политичке воље кључних актера да спрече или окончају катастрофу отварајући пут ка миру.

У том светлу, они који су присуствовали војној паради у Москви заузели су позиције у контурама новог међународног поретка, који се управо обликује. Долазак председника Србије Александра Вучића био је запажен, као и словачког премијера Роберта Фица, председника РС Милорада Додика и српске чланице и председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић. Њихово присуство оцењује се као снажна политичка порука.

Руски председник Владимир Путин претходно је стрпљиво чекао погодан тренутак за почетак нормализације билатералних односа са САД, истовремено вешто заобилазећи улогу ЕУ. Први кораци у том правцу начињени су у Ријаду. Договор у саудијској престоници омогућио је америчком председнику Доналду Трампу да закључи трговински споразум о експлоатацији ретких минерала у Украјини. Заузврат, Трамп је изразио подршку Путиновој мировној иницијативи, коју је и најављивао.

Путин је дипломатски припремио Трампа и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана за актуелну ситуацију, позиционирајући их као кључне партнере у стварању темеља новог светског поретка. У обраћању из Кремља, у поноћ између 10. и 11. маја, Путин је саопштио да предлаже наставак преговора са Украјином који је Кијев прекинуо још 2022. године, на почетку рата.

„Предлажемо да се преговори са Кијевом наставе без икаквих предуслова. Предлог је да започну 15. маја у Истанбулу, где су и раније вођени. Примирје, које би обавезивало обе стране, било би први корак ка дугорочном миру”, изјавио је Путин.

Дипломатски извори у Москви оцењују да исход ове иницијативе у великој мери зависи од тога чији ће савет украјински председник Володимир Зеленски прихватити – европских лидера, који се и даље у руским круговима често називају „колективни Џонсон”, што је алузија на бившег британског премијера Бориса Џонсона, или Трампа који подржава обнову дијалога.

Председник САД је изразио спремност да се лично ангажује на окончању сукоба у Украјини и најавио директне контакте са Ердоганом, који је, како је саопштено из Кремља, у телефонском разговору с Путином пружио пуну подршку иницијативи и понудио логистичку помоћ за одржавање преговора у Истанбулу.

Путин је поводом Дана победе пригодно поново нагласио значај очувања вредности успостављених на Јалти 1945. године – вредности које су послужиле као оквир за послератни светски поредак. Данашњи изазови захтевају повратак тим принципима, а не њихово потирање под изговором геополитичког прагматизма. Вредно је подсетити да Повеља УН започиње речима: „Ми, народи”, из чега произлази суштина демократије – владавина воље народа, а не интересних центара моћи.

Контуре новог светског поретка постају све јасније, а за почетак треба бити свестан одговорности за судбину света. Способност да се учи из ранијих грешака и пронађе заједнички језик за мир може обликовати не само судбину Европе већ и читавог света.