САД прихватиле прве избеглице из Јужне Африке

Доналд Трамп који је обећао да ће током његовог другог мандата иселити милионе нелегалних миграната, отворио је широм врата САД за Африканере, мањинску групу белаца која је владала Јужноафричком Републиком (ЈАР) током апартхејда.

Прва група белих Јужноафриканаца којима је америчка администрација одобрила статус избеглице, стигла је у САД у понедељак, што је изазвало контроверзе у Јужној Африци, јер их је амерички председник прогласио жртвама расне дискриминације. Африканере, потомке холандских колониста, на међународном аеродрому „Далес” у близини Вашингтона дочекали су заменик државног секретара САД Кристофер Ландау и заменик секретара за унутрашњу безбедност Трој Едгар. Ројтерс је известио да је у групи било 59 одраслих и деце, позивајући се на званичника Стејт департмента, док је Асошијетед прес саопштио да их је било 49.

Ландау је окупљеним белим Јужноафриканцима рекао: „Велика нам је част да вас данас овде примимо. Чини ме веома срећним што вас видим са нашом заставом у рукама. Шаљемо јасну поруку да Сједињене Државе заиста одбацују нечувени прогон људи на основу расе у Јужној Африци.”

Односи САД и ЈАР су напети месецима због оптужби председника Доналда Трампа да су припадници беле заједнице у Јужној Африци жртве расне дискриминације. Министар спољних послова Роналд Ламола је негирао ове наводе рекавши да припадници беле заједнице, Африканери, нису прогоњени у Јужној Африци. Организација УНХЦР је на питање Би-Би-Сија одговорила да није укључена у ову процедуру давања статуса избеглица људима из Јужне Африке.

Трамп је у наредби 7. фебруара јасно ставио до знања да ће САД помоћи у пресељењу „африканерских избеглица које беже од дискриминације на основу расе коју спонзорише влада”. Амерички председник је оптужио владу у Преторији у којој већину чине црнци да планира да заплени фарме белих људи и да није успела да заустави насилне нападе на невине пољопривреднике.

Председник Јужне Африке Сирил Рамафоса одбацио је тврдње да је у питању отимање земљишта: „Закон о експропријацији није инструмент за конфискацију, већ уставно прописан правни процес који осигурава јавни приступ земљишту на праведан начин као што предвиђа устав”, написао је Рамафоса на „Иксу” пре него што је Трамп издао своју извршну наредбу.

Дискусија о закону уклопила се у шири наратив америчке деснице о наводном убијању белих јужноафричких фармера у великом броју, нешто о чему је Трамп говорио у свом првом мандату, а што је Маск назвао „геноцидом”, иако нема података који то оправдавају. „Њујорк тајмс” је објавио како је од 225 људи убијених на фармама у Јужној Африци између 2020. и 2024. године 101 био црнац, а 53 белци, углавном фармери.

Ипак, за сада релативно мали број јужноафричких фармера који су богатији од просека становништва жели да емигрира. Чак су и групе за права Африканера поручиле да су више фокусиране да реше ситуацију у својој земљи него да је напусте.

„Ово је моја земља”, каже за „Волстрит џорнал” Мариц Гроблер, Африканер који поседује 1.000 хектара земље на којој узгаја кукуруз, пасуљ, сунцокрет и стоку, у граду Сетлерс. Као Јужноафриканац девете генерације са очеве стране и десете генерације са мајчине стране ипак додаје: „Али добро је знати да ће нас Трамп подржати ако се нешто деси.”

Истог дана када је прва група белих Јужноафриканаца стигла у САД, Трампова влада је окончала законску заштиту која је привремено штитила Авганистанце од депортације, наводећи као разлог побољшану безбедносну ситуацију у земљи којом владају талибани. Ландау је новинарима на аеродрому рекао да је један од разлога за пресељење Африканера, а не Авганистанаца тај што „они могу лако да се aсимилују у САД”.

Јужноафрички председник Сирил Рамафоса je изјавио да је Трамп добио лажне информације о дискриминацији белих Јужноафриканаца од људи који се нису слагали са напорима владе да се отклоне расне неједнакости које и даље постоје, три деценије након окончања владавине беле мањине.

„Мислимо да је америчка влада погрешно схватила ситуацију, али ћемо наставити да разговарамо са њима”, рекао је Рамафоса, преноси „Гардијан”.

Према наводима часописа „Ривју ов политикал економи”, бела мањина у ЈАР је и после укидања апартхејда и даље у бољем положају од црначке већине. Африканери имају у просеку 20 пута веће богатство од црне популације. Стопа незапослености црнаца је 46,1 одсто, а белаца 9,2 процената.