Европска унија или Брикс, коме се приклонити

За једне је одлазак председника Србије Александра Вучића на војну параду у Москву поводом 80. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату доказ лојалности председнику Владимиру Путину. За друге такав одлазак може бити прекретница на путу напретка Србије у процесу приступања Европској унији, чак и доказ одустајања од европског пута.

Иако економисти уверавају да једна посета Русији не значи да ће се Србија преоријентисати у трговинском смислу, нити да ће нас ЕУ казнити због посете Москви, ових дана поново се намећу питања шта би значило за привреду Србије ако би се окренула земљама Брикса које би могле бити алтернатива ЕУ и да ли би наша економија могла уопште да опстане без сарадње са ЕУ.

Подсетимо, Брикс је организација Русије, Бразила, Индије, Кине и Јужноафричке Републике, али и Египта, Етиопије, Ирана и Уједињених Арапских Емирата…

Проф. др Милош Ерић, експерт за област економије на факултету ФЕФА у Београду, подсећа да је немогуће да Србија не сарађује са ЕУ.

– Није држава та која бира с ким ће сарађивати, него привредници, а они су јасно изабрали где је њихова привредна будућност. Држава нема инструмент да их натера да више сарађују са земљама Брикса, него са ЕУ. Свакако им је много лакше да сарађују с Италијом, Мађарском, Немачком, Аустријом, него са Бразилом или Индијом. Од земаља Брикса ми имамо сарадњу са Русијом, али чак и кад погледамо Русију, готово комплетан увоз или 99 одсто нашег увоза чине енергенти – гас и нафта, и то је то. Да тога нема, наша сарадња са Русијом би била равна нули, уз оно мало пољопривредних производа. Али, ако погледате извоз за Италију или Немачку, те земље су нама ближе, па је и лакше с њима сарађивати. Стога, било каква нормативна и трговинска ограничења у сарадњи са ЕУ за Србију би била катастрофална – истиче проф. Ерић, и додаје да због актуелне ситуације наша земља ипак није угрожена, у трговинском смислу.

– ЕУ нам је још у јануару 2001. укинула у потпуности царине на све наше производе које смо извозили у ЕУ, а то је било с намером да се наша привреда припреми за евроинтеграције. Да би неком увела санкције, потребна је једногласност чланица, што заиста не видим као могућу опцију. Политичке последице су виђеније, по мени, али трговинске не – уверава проф. Ерић.

Да се не тргује из љубави, него из интереса, а да корист од сарадње имају и ЕУ и Србија, обострано, уверава Предраг Бјелић, професор с Економског факултета у Београду, експерт за међународну трговину.

– Наш главни спољнотрговински партнер је ЕУ, тако да се није лако преоријентисати на друге. Уз то, треба подсетити шта је Брикс заправо. Он није регионална економска интеграција, у смислу трговинске либерализације, већ је то неко политичко-економско удружење, у којем нема повлашћених режима и договора о слободној трговини. Стога, Србија може само да прича о индивидуалној сарадњи са, рецимо, Русијом или Бразилом, али Брикс није на том нивоу развоја интегрисане трговине, као што су ЕУ или Евроазијска унија коју чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан – напомиње проф. Бјелић.

Једна посета Русији поводом параде не значи да ће се Србија преоријентисати ка Русији, у трговинском смислу.

– Проблем је што нисмо искористили све могућности. На пример, Русија је сада под санкцијама, а наша земља није значајно повећала извоз у Русију. То је доказ да то није велика шанса за нас, иако имамо прилику за бољу сарадњу кроз тај споразум са Евроазијском унијом. Ево и зашто. Руси имају своје стандарде, а ми нисмо толико велика земља и произвођачи да производимо и за руске и европске стандарде. То би нам поскупело производе и одмах не бисмо били конкурентни на тржишту – објашњава проф. Бјелић и додаје да све то указује да су најзначајнији трговински партнери Србије они из окружења, а који су развијенији од нас, а то су Италија, Немачка, Аустрија, Мађарска...

– Не само да имамо најповољнији режим сарадње са ЕУ, у смислу услова трговине, него имамо и и друге олакшице које омогућавају да наша роба одлази тамо. Најпре, наши стандарди су усаглашени са стандардима ЕУ. Друго, са ЕУ имамо либерализацију режима и правила порекла робе, што значи да можемо да акумулирамо европско порекло у наше производе, а то не можемо са другима са којима имамо уговор – наводи он.

Да ли је ипак Србија угрожена, с обзиром на поруке које ових дана стижу из ЕУ?

– Европа не ради ништа напречац. Засад нема повода за увођење неких санкција, а одлазак председника Србије у Русију на параду није повод за њих, а посебно не, ако и даље останемо на европском путу. Ако се због политике будемо заглавили на том путу, то би онда већ био проблем – додаје проф. Бјелић.

Оријентација наше привреде на Брикс била би велики промашај за Србију, сматра економски аналитичар Љубомир Маџар.

– Брикс је још под великим знаком питања. Није јасно како ће се развијати и како ће водити финансијску и монетарну платформу за тако велику групу финансијски недовољно еманципованих земаља. Брикс је неизвестан, док је оријентација на Европу мање-више проверена и поуздана, јер с ЕУ има вишедеценијску традицију – наводи Маџар и подсећа да је Србија с Русијом повезана само преко увоза гаса и нафте, док јој је за све остало партнер Европска унија.

– Стога, немогуће је да Србија опстане без ЕУ, на нормалан начин – закључује Маџар.