Коме смета ЦЗДС

Од почетка обојене револуције у земљи десило се неколико непредвидивих и неочекиваних догађаја. Они ће свакако бити забележени као друштвено-политички шокови који су утицали негативно на већ устаљене токове свакодневнице наше државе. Ове појаве су дефинисане и веома добро објашњене од стране Николаса Талеба кроз теорију “црног лабуда”.

Наиме, теорија црног лабуда подразумева појаву ретких најчешће друштвених феномена са тешким последицама по читаве системе: политичке, економске, тржишне, медијске… Све почиње у ХVII веку са открићем и сазнањем да постоји (поред белог) и црни лабуд, а самим тим и обарања чувене крилатице старих Римљана „Rara avis in terris nigroque simillima cygno“ (срп. ретка птица у земљама, веома налик црном лабуду). До тог момента, нико није веровао у постојање црног лабуда. Једна морепловска истраживачка експедиција, којој нико није придавао превише значаја, избрисала је мит стар готово два миленијума. Тај догађај заправо најпрецизније описују две старе српске речи “гејм чејнџер”.

Данас у Србији имамо сличну ситуацију, у мало пренесеном значењу. Сведоци свакодневних малтретирања политичких и грађанских (не)моралних авантуриста који су занесени Бакуњиновим анархо-идејама одлучили и дали себи за право да могу да руше државу. У самом старту направили су грешку када су изабрали за противника Србију. У својој историји, та Србија је више пута показала да у свом ДНК материјалу садржи фениксов генетски код и ма колико пута до сада била рушена и спаљивана до темеља, рађа се још јача и снажнија из пепела.

Али, пустимо у овом тренутку Србију. Много су интересантнији они који је у овом тренутку нападају. Синхронизовани напади страних служби уз свесрдну помоћ домаћих корисних идиота у виду интелектуално импотентних и неартикулисаних “студената”, као и самопрозване академске и уметничке елите из круга двојке. Пред сам крај утакмице, како би се обезбедили продужеци, укључило се и судство и тужилаштво. То су протагонисти анархизма и хаоса у држави.

Са друге стране, антагонисте представљају сви они који су се супротставили овом левичарско-зеленашком безвлашћу које се полако, али сигурно, прелива из институција на улице. Та неколицина Спартанаца попут проф. Владана Петрова, проф. Чедомира Антића, проф. Патрика Дрида, проф. Владимира Вулетића и др. (извињавам се свима које нисам споменуо) стоји поносно и часно у Термопилском кланцу против много снажнијег (спољног) непријатеља бранећи своју државу. Заједно са њима на истој линији стоји и Центар за друштвену стабилност из Новог Сада.

Документарни филмови ЦЗДС-а, који се баве аналитиком деловања гериле страних служби и покушајем спровођења обојене револуције у Србији, представљају “црног лабуда” и нерешиву енигму како за саме службе, тако и за медијско-пропагандне таблоиде. Како је јавност почела да се упознаје са “радом” ове групације, подршка у народу почела је рапидно да опада. У целокупну шаховску партију, морало је да се укључи тужилаштво и судство, али и дипломатско-конзуларно представништво једне земље. Наиме, након неколико тужби од стране Јунајтед медија, које је ЦЗДС стоички прихватио без икакве помпе, стигла је пресуда којом се забрањује свако критичко деловање усмерено против поменуте медијске групе. Другим речима, тзв. независне институције судства су у име народа пресудиле да нико не сме да мисли другачије од Јунајтед групе, чиме је и службено стављена тапија на слободу мисли и говора, чиме је Устав Републике Србије још једном погажен, док се Монтескје вероватно у гробу окреће као вентилатор.

Са друге стране, ЦЗДС је претходних дана примио један мејл веома дискутабилног садржаја од дипломатских званичника једне (крунске) земље који су се дрзнули да позову на дебату о политичкој ситуацији у нашој земљи. Ово недопустиво мешање у унутрашња питања једне суверене земље представљају грубо кршење свих дипломатских протокола и пристојности једног дипломате у страној земљи. ЦЗДС је о овом садржају обавестио надлежне органе и у предстојећем периоду ће се посебно позабавити анализом рада двојице легендираних обавештајаца који обављају посао првог и другог секретара у тој амбасади.

Дакле, јасно је да Центар за друштвену стабилност мора да се сломи, али исто тако треба да је јасно онима који хоће да га сломе да је орах воћка чудновата. Немојте касније да будете ви ти “крезуби”.

Осим тога, јасна је методологија. После стварање друштвене, институцијалне и политичке кризе, на ред долази и економска/привредна криза кроз нападе на три тачке:

•  Литијум;
• Генералштаб;
• Експо.

Ове три тезе представљају три предстојећа правца напада тзв. блокадера, који тренутно немају другог излаза осим озбиљне радикализације на улицама широм државе. У свим нападима сасвим је логично очекивати свесрдну помоћ судства и тужилаштва, бар су се до сада показали више него сервилни у процесу рушења (правне) државе.

Што се тиче самог шаха, многи су се опет занели да ће гамбит неколико фигура значити мат. Заправо, хоће! Али видећемо на крају ко ће рећи на персијском: краљ је пао! Ја, рецимо, углавном више волим да дам предност противнику, односно белим фигурама, јер им се на крају свакако црно пише… то и “карташи” знају да спомену: једна рука, друга рука, бела рука, црна рука…

Како год било… није битно више да ли су беле или црне фигуре, бела или црна рука, бели или црни лабуд! Битан је потез који ће лауфер да направи… а зна се да он увек има најбоље информације...

Тражили сте црног лабуда! Добићете га!

И да, знам(о) да вас занима ко стоји иза целе приче…

“Онај у прашини”