Папа је Јенки, биће човек одлука

Александар Апостоловски

Он је човек са добрим картама у рукама, много бољим него што је имао његов претходник папа Фрања, рекао ми је кардинал Ладислав Немет, београдски надбискуп и метрополит, анализирајући улогу коју би могао имати нови папа Лав Четрнаести. За многе је избор новог поглавара Римокатоличке цркве био изненађење, али такав утисак не одаје увек добро расположени кардинал који је учествовао у конклави, мистериозном избору новог папе. Шта се све догађало у „соби која се може закључати” и како је управо Немет био први од моћних кардинала који је по избору првог америчког папе пришао и вечерао са њим?

На разговор је дошао у својој свештеничкој одећи. Само специјално израђени златни прстен коју му је дао папа Фрања, за оне који познају ватиканске тајне, одаје да седим са кардиналом.

Као први кардинал електор у историји католичке цркве у Србији, учествовали сте у конклави и кажете да папа Лав Четрнаести делује опуштено...

Извините, ми смо се договорили са свештеницима у Београдској надбискупији да ћемо га звати Леон Четрнаести. Не Лав. Јер, некако, лав престраши и звучи опасно. Овако, Леон звучи јако лепо.

Дакле он је папа Леон Четрнаести. По вама, он делује опуштено, амерички. Шта то тачно значи?

Амерички народ је млад народ. То није као што ми можемо да кажемо, ту смо 1.000 или 2.000 година, па се накупило свега и свачега. Тај млади амерички народ је у последњих 350 година од нуле кренуо до тога да је данас највећа сила на земљи. То даје народу, а и члановима тог народа, једну унутрашњу сигурност. Да не гледају на све ситнице, да онако широко гледају велике линије и велике ствари које се дешавају на свету и мислим да ће то помоћи папи да те ствари које су 1.000 или 2.000 година старе у хришћанству или у католичкој цркви види новим очима. Још док је радио у Риму, пре него што је постао бискуп, звали су га Латино Јенки.

Тај надимак Латино Јенки делује као да нови папа има тарантиновску биографију. Да ли ће она променити имиџ Римокатоличке цркве?

Сваки папа нешто мења. Сећате се како је Иван Павао Други, кад је дошао на место римског бискупа, променио сам начин комуницирања. Он је почео да пева, да иде са људима. Павле Шести је био господин. Фин, увек пажљив. Ево папа Леон Четрнаести је био са тенисером Синером. Имао је рекет у руци и разговарали су.

Папа Леон Четрнаести је духовит. Користио је игру речи, алудирајући шаљиво да је Синер „грешник”.

Да, папа игра сваке недеље тенис и сад је питање да ли ће наставити. Он је рекао – ако може, може. Питали су га да му доведу противника, а он је рекао може свако, само Синер не.

Да ли је истина да ће нови папа да игра са легендарним Агасијем заједно у дублу у добротворне сврхе?

То нисам чуо. Али не би ме изненадио да игра заједно са Агасијем. Тај човек толико ће променити имиџ да ћемо се питати, Боже мој, одакле је он изашао?

Када је изабран, рекли сте, био је потпуно сам и није очекивао да ће постати папа. Ви сте му пришли и вечерали с њим. О чему сте разговарали и како се осећао? Да ли је био потпуно изненађен?

Када човек уђе у конклаве, онда заборави све те комбинације које је чуо. Његово име није било превише познато. Ми смо имали разговоре пре конклаве и његово име се јако ретко појављивало. Међутим, у унутрашњим, мањим круговима, и те како снажно је одјекнуло. Новинари су га обилазили, он није био тако комуникативан док је био обичан кардинал. Али, сада, када је у центру пажње, то јако добро користи. Нико унапред не рачуна с тим да ће постати папа, јер то је огромна одговорност. Ја бих рекао, нико се не гура да постане папа. Замислите сада његов живот. Из једног тренутка у други. Он се пресвукао из тог обичног кардиналског руха, обукао је бело и он је постао изолован од нас. Ми смо му полагали завет послушности. Он је сад другачији. Заиста је био сам када је дошао на вечеру. Он је дошао пола сата касније, када је сазнао да је папа. Ми кардинали смо већ били у дворани. Свако је био код свог стола. Његов сто је био празан. Он је стајао тамо, гледао нас је. Нико не сме да седне код његовог стола док њега нема. Онда смо нас двојица-тројица устали и пришли к њему јер било би глупо да папа буде сам на првој вечери. И Богу хвала, рекао је: „Дођите, седите.” Казао је да је под осећајима који га јако обузимају, јер не зна шта ће бити. Али ако смо ми, и то с таквом већином гласова од 133 кардинала, гласали за њега, а 89 је било потребно да победи, значи да је добио огромну подршку. То даје сигурност човеку да он стварно може нешто да направи. Разговарали смо, наравно, о фудбалу.

Он навија за Рому, зар не?

Да, али је замолио, немојте да кажете то, навијачи Лација више неће долазити у цркву. Има неки амерички хумор, то ми се свиђа код њега. Разговарали смо о његовој породици, да ли је разговарао са своја два брата. Рекао је, нисам још добио телефон. За време конклаве одузимају нам телефоне, електронику, тако да нема никакве комуникације са спољним светом. То је суштинска ствар, јер он није имао ни тренутка слободе. И тако ће остати. Сећате се папе Фрање? Кад је постао папа, никад више није био у Аргентини. Замислите, дођете у Рим, планирате две недеље неког посла, да изаберете новог папу. А заправо останете као папа заувек тамо. Не могу то да замислим. Био сам данас у Банату, хвала Богу. Одем у месару и купим праве оне банатске ствари, сланину и кобасицу. Човече, ја никад то више не бих могао да видим као папа.

Да ли је непристојно да вас питам коме сте дали свој глас?

То не бих рекао. На почетку постоји служба молитве, улазимо у Сикстинску капелу, певамо и онда свако лично полаже заклетву да неће ништа одавати. Јер ако би неко рекао – ја сам за њега, овај се подлизује, хоће нешто. Ако кажем – нисам за њега, онда је још горе. Све је апсолутна тајна и мислим да је то добро. Огромна је власт бити папа и није свако савршен, па да неће то да узме у обзир ко је био на другој страни. Боље је ради јединства да будемо сви заједно.

Државни секретар Ватикана Пјетро Паролин, који је водио конклаву, словио је као фаворит. Шта се у међувремену догодило па су кардинали променили мишљење?

Имали смо 12 дана разговора уочи конклаве, после смрти папе Фрање. Тема је била актуелна ситуација католичке цркве у свету, ситуација у самом свету, шта се све догађа и који тип човека или профил папе ми тражимо као најбољи одговор за те изазове. На крају дванаестог дана ми смо знали шта тражимо. Мисионара, човека који је отворен да даље шири еванђеље. Друга ствар је била да нам је потребан човек који је имао искуство активног рада на различитим континентима. Садашњи папа Леон Четрнаести је радио на три континента, упознао је три језика и три културе. Он је човек који може да схвати не само католике него и сложеност овог света и како да помогне да се ствари воде напред и позитивно реше. То су била та три критеријума.

Хајде да још мало узбуркамо причу. Да ли је Доналд Трамп, односно Вашингтон, умешао прсте у избор папе?

Ма није.

Неколико дана раније амерички председник Доналд Трамп је објавио фото-монтажу себе као папе. Да ли је тиме хтео да пошаље поруку да стиже амерички папа?

Не знам шта је била његова намера, само знам какве су биле реакције. Конференција америчких католичких бискупа објавила је оштру протестну ноту да је то неумесно. Не знам да ли сте чули одговор Доналда Трампа. Рекао је: „Па Меланија је била задовољна.”

Дакле, Трамп није бирао папу.

У сваком случају он није. Оно што је узбуркало нас кардинале, то је био председник Француске Макрон, који је дошао на сахрану папе Фрање са супругом и сазвао је све француске кардинале у амбасаду. И то је одјекнуло јако негативно.

Шта би то дипломатски могло да значи? Да је Емануел Макрон покушао да утиче на избор папе?

На избор папе не. Али на слику или на имиџ француских кардинала који су отишли на сусрет са председником, који је иначе познат као особа која ни са религијом, ни са католичком црквом нема пуно везе, осим тога да се хвали да је близу цркве. То је било политички несмотрено, јер је испало да Макрон фаворизује своје Французе. Направио им је само медвеђу услугу.

Да ли сте гледали филм „Конклава”?

Јесам, још када нисам ни мислио да ће папа Фрања да нам оде.

Као да се и Холивуд спремао за избор поглавара католичке цркве. Ово вас питам јер сте рекли да Ватикан има меку моћ. Достиже ли она до Холивуда, Беле куће и Америке?

Сама тема Ватикана и свега око Ватикана честа је тема у јавности. Сећате се књига Дена Брауна. Енглески кардинал, надбискуп Лондона, Николс се зове, познаје писца књиге из које је направљен сценарио за филм „Конклава”. Познаје и редитеља који је режирао филм. Они су у Лондону. У сваком случају, хтели су да направе нешто сензационалистички, али утемељено на историјским подацима. Стварно, кад погледате филм, све осим крајњег резултата је као у животу.

Да ли вам се допада филм?

Да, баш ми се допада.

Да ли Ватикан има неки утицај да Ралф Фајнс коначно добије Оскар за главну мушку улогу?

Нема. Та мека моћ Ватикана стане испред Холивуда.

Рекли сте да ће папа учинити велике ствари. Мислите ли на његово мировно посредовање у ратовима у Украјини, Гази и осталим светским жариштима? То рецимо папа Фрањи није успело.

Различита времена, различити задаци, различите особе. Папа Фрања је у једној ситуацији кад је рат избио већ говорио о трећем светском рату у комадима и то стварно иде тако.

И био је у праву.

Он се борио колико је могао. Ситуација се сада променила. После три и по године рата у Украјини и годину и по дана за Газу, људи се умарају, чак и они који воде ратове. Надам се да ће то бити сада позитивније, тај приступ мировним разговорима и дијалогу, да се окончају та крвопролића. Страшно је шта се догађа. У овом тренутку папа Леон Четрнаести има боље карте у рукама него што је то имао папа Фрања.

Када то кажете, очекујете ли скори сусрет америчког председника и „америчког папе”. Верујем да ће Трамп једва чекати да се види са Леоном Четрнаестим.

Трамп је најавио да ће у недељу доћи на отварање његове службе. Надам се да ће наћи 10–15 минута да разговарају приватно.

Верујем да ће наћи много више времена.

Могуће. Другачија су времена, другачије су и карте. Фрања, који долази из Јужне Америке, никад није био толико отворен према америчким питањима. Некако Латиноси никада нису били посебно отворени према Американцима.

Описали сте папу као човека апсолутно надареног за медије, да говори краће него Фрања и да користи мање побожних речи, да говори амерички. Зашто мислите да је то важно у свету друштвених мрежа и револверашких медија?

Ако направите анализу језика, комуникације тих друштвених средстава данашњих мрежа, онда знате – што краће тим боље. Не мора да се објашњава, само кратко убациш „Тикток”, „Фејсбук”. Дуге текстове нико не чита, будимо искрени.

Да се пребацим на домаћи терен. Упознали сте папу са православним календаром. Рекли сте му да су прве реакције православног света на његов избор јако позитивне, како од патријарха Порфирија, тако и руског патријарха Кирила. Мислите ли да ће папа као шеф државе Ватикан остати на стајалишту да Света столица неће признати Косово?

Света столица никада не доноси одлуке у току једне ноћи или дана. Да није тако, Света столица би као и многе државе већ то урадила, односно признала би Косово. А знамо да није.

Говорили сте ми раније да је папа Фрања имао жељу да посети Србију, као да и државно руководство Србије дели то мишљење. Мислите ли да ће нови папа желети да посети Србију и да ли ћете о томе разговарати са Порфиријем и са Вучићем?

За време вечере када је постао папа, ја сам га подсетио да је био у Београду. Сетио се, био је два дана, прошле године у јуну. РТС је направио интервју с њим, имао је мису, служио је у катедрали, све је било јако лепо и успешно. Рекао сам му да би било добро да као нови папа посети Србију, кад је већ био као непапа. Он ми је рекао: „Све је могуће, биће пуно путовања.”

Док је био у Београду, видео се са патријархом Порфиријем. Да ли је било још неких сусрета?

Срео је Порфирија као и представнике патријаршије. Имали смо заједнички ручак.

Регионалну пажњу је изазвала појава кардинала Винка Пуљића, врхбосанског надбискупа у пензији, који је био уз папу на балкону на Тргу Светог Петра. Да ли се кардинал Пуљић појавио због утицаја или зато што је био један од најстаријих кардинала?

Не, тамо су била три кардинала на балкону са папом. То су били кардинал Паролин, кардинал Мамберти, који је огласио избор папе, и кардинал Пуљић. Кардинали су подељени у три категорије. Титулу бискупа папа даје као посебну част највишим службеницима у Ватикану. Друга су кардинали свештеници који воде бискупије као што сам ја, на пример, или кардинал Пуљић. А трећа су кардинали ђакони који раде у различитим установама, али не воде бискупију. Представник сваке групе је био тамо. Паролин је главни међу бискупима-кардиналима, Пуљић је најстарији међу кардиналима-свештеницима, а Мамберти је најстарији међу кардиналима-ђаконима и он је огласио папу. Значи то је све строго формално. Не можеш тамо да се гураш или си нечији пријатељ. Нема ништа од тога.

Ако бисте у једној реченици описали разлику између папе Фрање и папе Леона, како би она гласила?

Папа Леон је мирнији, сталоженији. Папа Фрања је био тотално слободан и спонтан.

Да ли могу да кажем да је био „кул” папа?

Да, а знао је да буде мало провокативан. Папа Леон Четрнаести је Јенки, прави господин, али размишља и онда одлучује. Биће човек одлука, према мом мишљењу. Имам такав осећај од кад сам сарађивао с њим, док је био у Курији. Он је слушао, јако фино је било радити с њим, али је знао да ти јасно одговори. То је човек који слуша, али се не боји да донесе одлуке.

Имате ли лични контакт са папом Леоном? Да ли он има свој мобилни телефон?

Има.

Можете ли да га позовете у неком тренутку?

Променили су му број, а није ми још дао нови.