Живот у дому милосрђа

Кикинда – Пензионерске дане под кровом Дома за смештај одраслих и старијих лица „Мисерикордиjа” у Кикинди проводи 70 корисника, колико износи укупни капацитет објекта. Саграђена по највишим европским стандардима, лиценцирана установа социјалне заштите свечано је обележила деценију рада.

Смештен у банатској равници, у непосредној близини центра града, Дом „Мисерикордиjа” у власништву Зрењанинске бискупије, не без разлога, корисници треће животне доби највише прижељкују. То потврђују Војин Гатарић и Антал Ђолаи, који у деветој деценији, попут других пензионера, немају могућност да живе сами.

– Три године боравим овде, добро се сналазим и имам добре односе са особљем. После доручка идемо на фозиотерапију, вежбамо, а затим имамо слободне активности, ко шта изабере. Имамо и мису, веронауку. Дружимо се у дворишту, причамо, лепо нам је – набраја Ђолаи (81).

– Услови су идеални, неговатељице брину о нама, немам никакве примедбе. Све нам је опрано, испеглано. Нисам се још привикао на нову средину, али има времена, тек сам пет месеци овде – каже Војин (85).

И Стана Адамовић (77) дели мишљење претходних саговорника. Од пре две године ставила је тачку на усамљеност и није се покајала.

– Лепо ми је овде, чисто, а особље је изузетно љубазно. У почетку ми је било тешко, била сам болесна, сама, у колицима, а сада сам способна да се сама крећем. Одлазим и у свој стан, аутомобилом – истиче она.

Пет оброка дневно, комплетна здравствена нега уз долазак лекара, индивидуални и групни рад са корисницима кроз спровођење радне терапије и активности путем бројних радионица, музико-терапија, само су део онога што пружа овај старачки дом. Зграда у којој је дом била је некада самостан часних сестара које су радиле у кикиндској болници, а почетом деведесетих година вратиле су се у Словенију.

– Зграда је дуго година била запуштена, а 2011. покренули смо иницијативу како бисмо обновили објекат за становање пензионисаних свештеника зрењанинске бискупије. То смо и урадили за нешто више од годину дана. Након тога, дошли смо на идеју да зграду проширимо и изградимо дом за старе, не само за свештенике него и за друге грађане Кикинде који су заинтересовани да овде бораве – наводи Ласло Бевиз, директор Дома „Мисерикордија”.

Изградњу дома помогла је Република Србија из Фонда за капитална улагања, као и бројне донације пристигле из Немачке, САД, Мађарске, Италије.

– Трудимо се да корисницима пружимо достојанствену старост и да имају све што им је потребно, како би им било пријатније да бораве овде и да уживају у животу, без обзира на њихово физичко и душевно стање. Да не буде само услуга, него да буде и од срца. Задовољан сам како дом функционише и имамо добре оцене, како од корисника, тако и од њихових породица. Мисерикордија је латинска реч и означава милосрђе. Како нам бог својим срцем исказује љубав, праштајући нам и одржавајући нас у животу, тако и ми чинимо једни другима дајући срце. Верујем да у дому тог срца има довољно – нагласио је Мирко Штефковић, зрењанински бискуп.

Корисници дома кажу да су одлучили да годинама додају више живота, а то је већ добар корак ка достојанственој старости.