Душко Марковић негирао да је био „чувар тајни”

Од нашег дописника

Подгорица – Бивши премијер и шеф Агенције за националну безбедност (АНБ) Душко Марковић појавио се јуче пред Анкетним одбором Скупштине Црне Горе који испитује случајеве насиља и убистава из времена владавине Демократске партије социјалиста. У свом излагању Марковић је одлучно одбацио тврдње да је поседовао тајне информације које су биле доступне само њему, истичући да је све што је знао било у оквиру институционалног знања и преношено надређенима, аналитичарима и оперативцима.

„Не постоји ништа што само ја знам”, рекао је он, додајући да је мит о њему као „чувару свих тајни” политичка флоскула која нема утемељење у реалности. Истовремено, навео је да овај процес доживљава као политички инструментализован и да ће своје коментаре на тај део оставити за неко друго време.

Анкетни одбор, који настоји да расветли деловање такозване црне тројке, групе која је наводно била задужена за пребијања и ликвидације новинара, опозиционара и јавних личности, фокусирао се на низ нерешених убистава. Међу њима су и убиства Павла Булатовића, Душка Јовановића, Дарка Белог Распоповића, Горана Жугића и других.

 Посебну пажњу изазвала су питања посланика Јована Вучуровића, који је Марковићу поставио више директних питања у вези са наводима да је постојао досије који је могао компромитовати Мила Ђукановића, а који је, по тврдњама, предат Жугићу недуго пре његове смрти. Марковић је одбацио све инсинуације, рекавши да не познаје Горана Стањевића, није добио никакву документацију тог типа, нити је икада био у контакту са мафијом.

„Мафијаши су били мета моје службе, никада нису могли да ми приђу”, истакао је он.

У наставку саслушања, уследила су питања о убиству уредника листа „Дан” Душка Јовановића, као и о могућим опструкцијама истраге изнутра. Марковић је и овде био одлучан – истакао је да му нису познате никакве интерне опструкције, али да ако их је било, треба да се истраже. Подсетио је да су институције сада ослобођене утицаја, те да нема препрека за пуно расветљавање случаја.

Када му је показана наводна „шема” организатора убиства Јовановића, где се појављују иницијали Д. М., он је рекао да претпоставља да иницијали могу да се односе на њега, али да то за њега нема тежину: „Нисам имао никакву улогу у томе. Ако је неко из службе учествовао, треба да одговара.”

Неки посланици, попут Богдана Божовића, подсећали су на раније покушаје атентата и деловање „црних тројки”, тражећи одговоре зашто институције нису реаговале. Марковић је одговорио да је о томе разговарао са министром Јовићевићем, кога је упозорио на озбиљност ситуације и предложио покретање истраге, али је добио одговор да је то у надлежности министра.

  Дебата се проширила и на питања о пребијањима, убиствима телохранитеља, као и на евентуалне контакте са лицима из подземља. Марковић је више пута поновио да на таква питања нема конкретне одговоре, те да лично није учествовао у тим радњама нити поседује доказе о евентуалном учешћу других.

 Посланик Демократа, Момчило Лековић, поставио је питања о бившем председнику Милу Ђукановићу, као и о могућим контактима са мафијом, на шта је Марковић одговорио да све што је радио – радио је у складу са законом и у интересу државе.

Иако одговори Марковића нису разјаснили све сумње, његово појављивање оставило је утисак да је спреман да говори – бар у оној мери у којој сматра да неће угрозити институције којима је припадао.