Завршен најдужи дневник на свету

Велечасни Роберт В. Шилдс, свештеник и наставник, који је четврт века свакодневно проводио по четири сата у записивању догађаја из сопственог живота, и то у размацима од по пет минута – од промене сијалица и размишљања о богу до одлазака у тоалет – и написао дневник од 37,5 милиона речи, који је вероватно најопширнији икада написан, умро је од последица инфаркта 15. октобра у свом дому у Дејтону, у америчкој држави Вашингтон, преноси "Њујорк тајмс".

Шилдс је имао 89 година, а пре нешто више од једне деценије доживео је други мождани удар, који му је онемогућио да куца. Његовој жени убрзо је досадило да пише по његовом диктату.

У интервјуу, који је 1994. дао Националном јавном радију, рекао је да би престанак вођења дневника био исто што и "искључивање мог живота" – зато је, ваљда, крај његовог духовног живота био у јуну 1997.

Током година када је био у најбољој форми исписивао је по три милиона речи, а милион када му није ишло баш нешто нарочито. У Гинисовој књизи светских рекорда не помиње се речник најдужи по броју речи, али се наводи да је најдужи речник – на основу временског периода – дуже од 91 године (од 1896. до 1987) водио пуковник Ернест Лофтус из Харареа у Зимбабвеу.

Очигледно је да 37,5 милиона Шилдсових речи премашују више од 21 милиона које садржи живописни дневник који је за собом оставио Едвард Роб Елис, амерички новински извештач, који је 1998. умро у 87. години оставивши за собом запис о 70 година свог живота. Шилдс је превазишао и Артура Круа Инмана, усамљеног песника који је написао 17 милиона речи и умро 1963, а да и не помињемо дневник Семјуела Пеписа о Лондону 17. века, који садржи само 1,25 милиона речи.

Године 1999. Шилдс је свој дневник поклонио Државном универзитету у Вашингтону под условом да га нико не чита, нити да у њему пребројава речи наредних 50 година.

Што се самог дневника тиче, Шилдс је сматрао да му се ништа истински није догодило уколико то није написао.

Редовно је записивао телесну температуру и крвни притисак, критиковао новине и описивао до у детаљ сву непотребну пошту коју је добијао и цене готово свега што је купио. На више од тридесет начина, од којих ниједан није непристојан, описивао је своје обављање мале нужде, које су све до једне евидентиране. Спавао је у периодима од по два сата да би могао да записује своје снове.

Овај враголаст, проћелав човек личио је на проналазача Бакминстер Фулера, који је свој живот документовао у хронофајлу, како га је сам назвао, тако што је 68 година у огроман албум лепио писма, рачуне и разне комадиће папира. Између осталог, Шилдс је у свој дневник залепио длачицу из носа како би неки будући научници могли да проучавају његов ДНК.

Једном приликом изјавио је да не зна зашто је 1972. почео да води дневник, али очигледно је да није могао да престане.

"Можете да кажете да сам луд, али је чињеница да све нас води нека невидљива сила", рекао је 1996. у интервјуу за лист "Сандеј орегонијан".

Шилдс се надао да ће историчари једног дана његове детаљне записе сматрати значајним.

"Можда ће читајући и сазнајући детаље о нечијем животу, из минута у минут, сваког дана, извести закључке о свим људима", наводи се у интервјуу који је 1994. дао за "Сијетл тајмс".

Роберт Вилијам Шилдс рођен је 17. маја 1918. у Сејмуру, у америчкој држави Индијани. Његов отац био је шампион у брзом куцању и могао је непрестано да прекуцава обраћање у Гетисбургу брзином од 222 речи у минуту. Дневник је почео да пише када је имао 17 година, углавном да би овековечио једну романсу, али је убрзо изгубио интересовање. Овом послу озбиљно се посветио тек када је напунио 54 године.

Дипломирао је на колеџу Френклин у Индијани и похађао је неколико богословских школа пре него што је постао протестантски свештеник у Индијани, Њу Хемпширу и Ајови, после чега му је црквена политика досадила. Преселио се у Јужну Дакоту, где је предавао енглески језик у средњој школи.

Живео је од предавања, рада за компанију која се бави издавањем средњошколских годишњака и редиговања књига за једног издавача. Написао је и необјављену књигу о пљачки воза која је била основа за сценарио првог филма Елвиса Прислија ("Love Me Tender"), као и 1.200 песама од којих је, како је сам тврдио, само пет, можда шест било добро.

У Дејтону Шилдс није држао црквене мисе, али је обављао венчања и сахране. Венчања не само да није наплаћивао, већ је новим брачним паровима давао поклоне у новцу.

Свој дневник Шилдс је писао у зимском доњем вешу, заваљен у похабану столицу, у соби с погледом на двориште иза куће. Окруживало га је шест електричних Ај-Би-Емових писаћих машина, поређаних у облику потковице, на којима је наизменично куцао. Около су била разбацана комплетна дела шведског филозофа Емануела Сведенборга и мноштво трака за писаће машине.

Иза себе је оставио 91 кутију у коју се сместило 25 година његовог живота.