Шта доносе нови медијски закони

У питању је само дотеривање закона, оценио је професор Раде Вељановски предложене законске измене и допуне у вези са Регулаторним телом за електронске медије (РЕМ), које је последњих година често било у центру друштвених и политичких полемика у нашој земљи. И ресорно министарство каже да су измене минималне у односу на важећи закон из 2023. године. Ипак, сигурно је да ће у Народној скупштини бити бурно када се Предлог закона о изменама и допуни Закона о електронским медијима нађе на дневном реду.

У процедури је од 16. маја, односи се на прецизније дефинисање односа РЕМ-а и парламента, а потпуно је усаглашен са Медијском стратегијом и европском Директивом о аудио-визуелним медијским услугама, рекли су из Министарства информисања и телекомуникација за Танјуг.

Према предлогу који се налази на сајту Народне скупштине, наведени су случајеви у којима она има надлежности над РЕМ-ом, не доводећи у питање институционалну независност и финансијску стабилност РЕМ-а, а то су – избор и разрешење чланова Савета, давање сагласности на Статут и финансијски план, као и разматрање годишњих извештаја у раду. Према измена у овом закону, пружалац медијских услуга (ПМУ) не сме емитовати програм који подстиче на неки облик дискриминације, мржње и насиља, док се према ранијим одредбама о овоме старао Регулатор. Такође, ПМУ не сме да објављује информације које позивају на тероризам, да на сензационалистички и неетички начин извештава о насиљу, да објављује садржаје порнографије и оне који позивају на наркоманију, криминално понашање... Не сме ни емитовати садржај због чије производње је животиња убијана, злостављања или подстицана на агресивност. Регулатор, према новинама, треба да спроводи надзор и да изриче мере уколико медији не поступају у складу са законом.

– Ове одредбе су постојале у закону само су сада експлицитније формулисане. У питању је дотеривање закона. Наравно да је пружалац медијских услуга био одговоран и до сада. Није нека велика промена, али је корисна. Међутим, то неће променити наше стање, уколико се ускоро не изабере Савет РЕМ-а и ако он не буде примењивао мере које су му на располагању и вршио озбиљан надзор над радом пружалаца медијских услуга – рекао је професор Вељановски за „Политику”.

Измене овог закона не задиру у актуелни процес избора чланова Савета РЕМ-а који ће бити изабрани у складу са критеријума и процедуром који су прописани законом из 2023. године.

А морале су, по мишљењу Саше Мирковића из Асоцијације независних електронских медија. Измене и допуне Закона о електронским медијима морале су да буду усвојене далеко пре расписаних Јавних позива за избор чланова Савета РЕМ-а, истакао је јуче Мирковић. Такође, како је рекао на састанку у Министарству информисања и телекомуникација (МИТ), а пренела Бета, представљање Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима не може бити замена за законом прописану јавну расправу о поменутим правним актима.

Закон о јавном информисању и медијима и Закон о медијским сервисима се припремају и требало би до јуна да буду урађени, рекао је Борис Братина, министар информисања и телекомуникација за телевизију Б92. Усвајање ова три медијска закона један је од најважнијих услова за отварање Кластера три у преговорима Србије са Европском унијом.

У МИТ-у је у понедељак одржан састанак са члановима радне групе, новинарским и медијским удружењима, представницима заинтересоване и стручне јавности, као и представницима међународних организација, на тему измена и допуна сва три медијска закона. Представници овог министарства изнели су кључне новине које су планиране у сва три закона, са посебним освртом на новине у Закону о јавним медијским сервисима. Први пут у овај закон биће унета одредба која успоставља институт заштитника гледалаца, слушалаца и читалаца.

– Тај институт је потпуно нова ствар. Он постоји у великом броју јавних медијских сервиса у Европи и даје озбиљне резултате. Институт треба да појача комуникацију са аудиторијумом, односно да побољша јавну контролу над радом медијским сервисом. Имаће обавезу да комуницира са слушаоцима и гледаоцима 24 сата дневно. Аудиторијум се може јављати да нешто предложи, критикује, а повереник је дужан да обавештава уреднике који су задужени за програм за који се шаљу примедбе или предлози, а онда ће јавно одговорити шта је рекао уредник – објашњава Раде Вељановски.

На састанку су представљене и све измене и допуне медијских закона, које су креиране у потпуности у складу са препорукама Европске комисије и у складу са Медијском стратегијом Републике Србије, наведено је у саопштењу МИТ-а.

Међутим, нису задовољни ни УНС ни НУНС. Удружење новинара Србије се огласило саопштењем наводећи да нацрти два од три медијска закона који су представљени као усаглашен текст нацрта радне групе и ЕК – није урадила радна група.

Независно удружење новинара Србије изразило је јуче забринутост због начина на који МИТ води процес измена и допуна медијских закона и чињеницом да заинтересована јавност није имала времена да се упозна са изменама и изнесе евентуалне замерке. „Процес који траје више од годину и по дана кулминирао је неприхватљивим убрзањем и изостанком транспарентности”, пише у саопштењу НУНС-а.