Успон на берзанској низбрдици

Упркос томе што се стварност подсмехнула очекивањима планера, јер у последња два месеца није дошло до очекиваног опоравка берзе и раста оба индекса, отворени инвестициони фонд ФОКУС Премијум је успео да од 7. септембра, кад је почео рад на српском тржишту капитала, обезбеди приход од 11 процената за 480 својих чланова.

Овај фонд раста вредности тренутно поседује 311 милиона динара инвестиционог капитала од којег се 75 одсто улаже у акције.

Закључно с петком, вредност инвестиционе јединице, чија је стартна цена била 1.000 динара, износила је 1.111 динара, каже за наш лист Алексеј Мисаиловић, директор Друштва за управљање инвестиционим фондовима ФОКУС Инвест а. д.

Чињеница је да је кретање оба индекса у протекла два месеца доминантно било негативно, што се, по нашем саговорнику, могло и очекивати, али искључиво као последица утицаја системског ризика, који највише утиче на стране инвеститоре, а они чине повећи део тржишта.

 – Но, без обзира на пад цена и разне коментаре, сматрам да српско тржиште правилно реагује, као што би и реаговало свуда у свету.

С друге стране, тренутно хлађење ценовника, у овом моменту не погодује малим инвеститорима, већ професионалним какав је овај фонд, који послују дугорочно на српском тржишту, јер им омогућава да по повољнијим ценама дођу до квалитетних хартија за своје чланове, наглашава Мисаиловић.

Дугорочне инвеститоре стога не би требало да обесхрабре тренутна кретања на српском тржишту, већ напротив – то је добра прилика за инвестиционе фондове да купују јефтиније акције, са циљем да их у дужем року капитализују.

Инвестициона политика фондова заснована је пре свега на процени и контроли ризика, а тиме и зараде. При том, од системског ризика, какав је рецимо политички, који је код нас тренутно доминантан, инвеститори се не могу потпуно одбранити, сем одлуком да заобиђу српско тржиште, али се у одређеној мери могу смањити.

То значи да присутни улагачи, домаћи и страни, унапред рачунају на тај ризик и да њиме морају активно управљати.

Јер, том ризику су највише изложене најликвидније хартије у континуираном промету, зато што оне сензибилније реагују на макроекономске потезе и на вести из сфере политике.

То се последично одражава и на индекс најликвиднијих акција BELEX 15, односно, пре свега, на акције које улазе у његову корпу.

У бројчано доминантној групи акција којима се тргује преовлађујућом ценом, сензибилност те врсте је мање изражена, тако да се њиховом куповином, ризик може смањити, али се губи на ликвидности.

Зато мање берзе нису за ситне инвеститоре, већ за фондове који могу својим члановима да обезбеде индиректну контролу ризика дисперзијом улагања, ликвидност и стабилност улога, као и реалну зараду.

Економски ризици у Србији, су по нашем саговорнику, занемарљивији у односу на системски, но они се никако не могу игнорисати.

Премда наша берза ове године постаје коначно пунолетна, јер је 29. децембра 18 година од обнове њеног пословања, чињеница је да је српско тржиште капитала још склоно хировитости – чешће неумереном расту него паду, но то ће се вероватно променити временом, повећањем броја акција, као и броја професионалних инвеститора, који се рационалније понашају на тржишту.

Уз то, Берза је далеко од свог пуног сјаја, јер се још очекују нове компаније из приватног и јавног сектора, као и повећање тражње, поготово од стране професионалних инвеститора, као што су инвестициони и пензиони фондови, осигурања, банке, указује Мисаиловић.

То ће се десити, пре или касније, јер је неопходно, зато што само садашња четири инвестициона фонда имају на располагању око 60 милиона евра, а ако се број портфолио инвеститора повећа, а хоће, и то неколико пута до краја следеће године, и, рецимо, уколико се само 10 одсто домаће девизне штедње пласира на берзу (око 440 милиона евра) то би значајно подстакло тражњу и прегрејало ценовнике, уколико понуда остане иста.

Стога је превасходно ради интереса домаћег финансијског сектора и српске економије неопходно обогатити асортиман хартија у које је могуће улагати, од акција садашњих јавних предузећа до корпоративних и муниципалних обвезница, али и других атрактивних папира.

Држава је доминантан актер у овом случају, јер како је оживела берзу применом Закона о приватизацији и Закона о хартијама од вредности, тако и сада држи кључ у рукама.

 – У том смислу апсолутно подржавам напоре да се део јавног сектора укључи на берзу, јер тиме добија већина, а губе само неки – наглашава Мисаиловић у разговору за "Политику".