Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

За Брисел – три милиона евра

За Брисел – три милиона евра
Поправке планиране за догодине (Фото Д. Јевремовић)

Србија би у наредној години требало да добије или бар да припреми отварање седам дипломатско-конзуларних представништава у иностранству: у Книну (Хрватска), Астани (Казахстан), Каракасу (Венецуела), Исламабаду (Пакистан), Лос Анђелесу (САД), Најробију (Кенија) и Абу Дабију (Уједињени Арапски Емирати). И то по наведеном редоследу, односно приоритету.

Ширење дипломатско-конзуларне мреже најављено је у образложењу трошкова Министарства спољних послова, коме ће у 2009. години, према буџетском предлогу на располагању бити укупно 5.795.325.000 динара – 2,037 милијарди за функционисање и активности Министарства у земљи и из земље и 3, 795 милијарди за покриће издатака дипломатско-конзуларних представништава (ДКП) у иностранству.

Иако су планирани додатни трошкови за закуп пословног простора и опремање нових амбасада или конзулата и мада Министарство најављује појачану дипломатску офанзиву у иностранству, предвиђена буџетска средства за српску дипломатију тек су за око три одсто већа него она издвојена за ову годину. Али је зато укупан „дипломатски фонд” за око 2,4 милијарде динара мањи него у 2008. години. Јер, толико су у ребалансираном буџету износили додатни приходи тог министарства (сопствени и из донација), који нису исказани у трошковнику Министарства и дипломатско-конзуларних представништава за 2009. годину.

Од 5,8 милијарди динара половина ће завршити у платама, додацима и другим накнадама запослених у Министарству у земљи и мисијама у иностранству. Осим за покриће већег дела трошкова становања и школовања деце запослених у представништвима, који у закупу стана и школарини учествују са 15 одсто, држава ће финансирати још један трошак. Законом о спољним пословима који ступа на снагу јануара 2009. предвиђено је право запослених и чланова њихових породица (укупно 1.035 људи) на основно здравствено осигурање у земљама службовања, код тамошњих осигуравајућих компанија.

Осим сталних и редовних расхода, издатака за функционисање Министарства, односно ДКП (комуналних, комуникацијских трошкова, услуга по уговору за локалну радну снагу, адвокате, репрезентацију...), трошкове путовања и материјала (од канцеларијских до едукативних и информативних), као и трошкова текућих поправки и одржавања објекта, буџетом су предвиђени и издаци за крупније радове на згради Министарства у земљи и зградама амбасада и конзулата у иностранству. Тако ће следеће године у зграде и грађевинске објекте у иностранству бити уложено 215, а у земљи 82,5 милиона динара.

Република Србија за потребе својих ДКП-а у иностранству сада користи 229 непокретности, од којих је 96 у закупу, 15 у власништву (седам зграда и осам станова), као и 118 објеката који су сада, као предмет сукцесије, у привременом поседу као власништво бивше државе СФРЈ.

„Према важећим прописима земаља у којима се ови објекти налазе, за зграде старе више од 50 година траже се генералне реконструкције и комплетна замена инсталација, као и ревитализације фасада објеката који су културно-историјски споменици. Имајући у виду да више деценија нису улагана довољна средства, за потребе инвестиционог одржавања ДКП у 2009. години потребно је обезбедити средства за неопходне радове и пројектно планирање, према одређеним приоритетима, најнеопходнију реконструкцију и привођење намени одређених зграда. Највећи део средстава односи се на средства за куповину објеката за смештај амбасада и конзуларних одељења”, објашњено је у образложењу буџета.

Приоритети за 2009. годину су зграде у Бриселу, Паризу и Вашингтону.

Тако ће реконструкција и привођење намени зграде амбасаде, мисије и конзулата у Бриселу, купљене 2008. године, према процени стручних служби МСП-а, коштати три милиона евра. Толико ће најмање бити уложено и у пројектовање и радове на згради резиденције у Паризу, последњи пут озбиљније реновиране пре педесет година. Потпуна реконструкција и стављање у функцију зграде у Вашингтону изискује најмање 2,5 милиона евра.

Осим тих објеката, планирана је и израда планова и комплетна реконструкција великих објеката који ће, по завршетку сукцесије, сигурно бити у власништву Републике Србије.

Значајни радови у наредној години изводиће се и на згради Министарства спољних послова у Улици кнеза Милоша, која има статус културног добра.

Весна Јеличић

---------------------------------------------------

Како до пасоша у иностранству

Држављани Србије који живе у иностранству, ако не буду могли да дођу у земљу, захтев за пасош и убудуће ће предавати и подизати, као и до сада, у припадајућем дипломатско-конзуларном представништву, али ће се путне исправе правити у земљи.

– Новим законом о путним исправама, који би до Нове године требало да буде усвојен у парламенту, измењен је начин издавања пасоша грађанима Републике Србије у ДКП у иностранству. Убудуће, ДКП ће електронским путем и поштом прослеђивати захтеве за издавање пасоша и комплетну документацију Полицијској управи Београда. Након израде, готове пасошке књижице прослеђиваће се дипломатско-конзуларним представништвима, која ће их уручивати странкама, објашњено је у образложењу буџета.

----------------------------------------------------

Нови аутомобили

Српска дипломатија намерава да у идућој години обнови свој возни парк са 42 нова аутомобила: 32 аутомобила (17 више класе и 15 средње ниже класе) за дипломатско-конзуларна представништва, као и десет возила за потребе Министарства у земљи (четири више и шест возила средње класе).

Наведену набавку Министарство је образложило старошћу већине возила постојећег возног парка: возила Министарства у просеку имају више од десет година и прешла су више од 200.000 километара, што знатно повећава трошкове одржавања, и треба их заменити.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.