Бил помаже и одмаже

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. децембра – Очекивало се поједностављење али се испоставила компликација: на листи домаћих и страних донатора разгранатих аранжмана Била Клинтона, налази се подоста имена која би могла да отежају ступање његове супруге Хилари Клинтон, на положај шефице америчке дипломатије. Он би, несумњиво, да јој помогне али јој његов извештај поприлично одмаже, констатују познаваоци.

Како ће Хилари „диловати” по свету, у националном интересу, кад је „на све стране” њен муж „упецао” велике, па и званичне, улагаче у своје приватне послове, питање је на које се овде траже подробније анализе и наговештава оштра дебата о подобности Клинтонове за заузимања високог положаја у будућој влади новоизабраног председника Барака Обаме. Међу спонзорима Билове фондације наводи се, наиме, повећи број интересената за утицај на америчку спољну политику коју треба да оперативно предводи његова супруга.

Бивши председник је од 1997. до данас, за потребе своје задужбине (председничке библиотеке) као и његове фондове намењене разним „хуманитарним акцијама” убрао око петсто милиона долара. Дародавци су му били, прецизира се, чак и међусобно супротстављене стране, као што су Јевреји и Арапи.

Из Саудијске Арабије, Кувајта, Омана и Катара слиле су му се десетине милиона долара, евидентирано је, као и неколико милиона од америчких главних блискоисточних савезника и партнера, Израелаца. Неколико милиона долара уложио му је и индијски политичар Амар Синг, који се у септембру, пише лист „Политико”, срео са супружницима Клинтон, у септембру само с Хилари, да размотри „цивилну нуклеарну сарадњу Вашингтона и Њу Делхија”. Та околност, наставља се, могла би да закомпликује улогу САД у све заоштренијим односима између суседа на Потконтиненту, после недавног атентаторског масакра у Мумбају (Бомбају)…

Није вероватно, претпостављају упућени, да ће Билове радње искомпликовати супрузи каријеру, онолико колико ју је брачно потресао сексуалном „афером Моника”. Нова искушења нису искључена, додају.

Осим спољних регистровани су и „крајње деликатни” домаћи Клинтонови донатори.

Међу њима је и Дениз Рич, која је неколико стотина хиљада долара уложила у Клинтонов фонд, пре него што је тај бивши председник, у последњим сатима владавине, помиловао њеног мужа финансијера Марка, бегунца од кривичног гоњења. Републиканци најављују да ће, тим поводом, истражити и улогу Ерика Холдера, кога је Обама предложио за будућег министра правосуђа.

Као Клинтонови донатори поменуте су и компаније, актери садашње финансијске кризе– Лиман брадерс, Сити груп, Фреди Мек и Џенерал моторс. А као атрактивни али „бенигни” овдашњи му индивидуални подржаваоци, регистроване су, на различите начине познате личности, као што су Џорџ Сорос, Бил Гејтс, Мадлен Олбрајт, Барбра Стрејсенд, Камерон Дијас…

Назначене су као дародавци и компанија њујоршког градоначелника Мајкла Блумберга и тренинг центар Белквотера, фирме безбедњака чијих је пет припадника оптужено за пуцњаву у којој је погинуло 17 ирачких грађана…„Иако без преседана, Клинтоново обелодањивање листе донатора је ограниченог домета”, констатује данас „Њујорк тајмс”. Недостају подаци о националности, професији и тачним износима, а нема ни прецизних назнака прилога тако да се не зна да ли су дати у време кад је Бил био председник или док је Хилари била у председничкој трци, додаје се.

Бил Клинтон је, подсећа се, обећао Обамином изборном штабу да ће разјаснити све своје трансакције, како оне не би представљале препреку на путу Хилари ка функцији државног секретара. Он се, притом, како се наводи, одриче позамашних прихода али опстаје недоумица: није ли већ учинио подоста тога што би могло да се тумачи као „сукоб интереса” у најављеном успону његове супруге ка кормилу Стејт департмента.