Инклузивно образовање, жеље и пракса

У Србији се захуктава прича о инклузивном образовању које подразумева да заједно у клупама седе и здрава и деца са поремећајима у развоју, као што је то, рецимо, у Финској. Заборавља се при томе да у нашој земљи, у центру Београду, већ више од пола века постоји таква школа.

Без обзира на то што у пуном називу стоји ознака „за заштиту вида”, Основну школу „Драган Ковачевић”, поред слабовидих ђака, похађају и астматичари, деца са кардиоваскуларним проблемима, ученици оболели од церебралне парализе у почетном стадијуму, хиперактивни и аутистични малишани, социјално и емотивно запуштена деца, као и потпуно здрави дечаци и девојчице.

– Овде је заступљена инклузија, али у обрнутом смеру. Већину ђака чине деца са сметњама у развоју, док су у мањини они потпуно здрави ученици. С обзиром на то да је ово једина школа оваквог типа у Београду, похађају је деца из различитих и веома удаљених делова града. Зато родитељи обично уз болесно дете овде уписују и своју здраву децу, како би их све водили у једну школу и како би се касније сестре и браћа испомагали. Одељења су мешовита. Учи се по плановима и програмима редовних школа – објашњава за наш лист директор школе Оливера Абадић.

Она истиче да се њени ђаци заједно са ученицима из редовних школа надмећу и освајају награде на општинским и градским такмичењима из историје, биологије, српског, математике..., да полажу пријемне испите за упис у редовне средње стручне школе и гимназије, да многи од њих заврше и факултете. Неки пак иду на занате.

– У нашој школи, по много чему јединственој на Балкану, ради се као у најскупљим америчким колеџима. Уз рад у малим групама, од пет до десет ученика, постоји и индивидуални рад. И клупе су попут једноседа, лако покретљиве и прилагођене деци са хендикепом. У свакој учионици имамо рачунар, доста савременог дидактичког материјала, разних помагала. Фискултурна сала изгледа као фитнес центар. У холу је и акваријум. О рибицама се брину ђаци. За ученике свих узраста постоји и целодневни боравак. Ту им стручњаци држе креативне радионице, од оних у којим се учи бонтон до такозваних техничко-информатичких играрија. Уче ту ђаци и да глуме, плешу, сликају, певају, да играју фолклор... Наши ученици су за Дан школе извели мјузикл „Кратки резови” који је заправо представљао сцене из филмова „Флеш денс”, „Коса”, „Блуз брадерс”, „Титаник”, „Продавачица љубичица”. Школа је до ове школске године имала и свој рок бенд – прича директорка.

У предшколској групи са малишанима раде дефектолози и васпитачи. За млађе основце ту су, уз дефектологе и учитељи, а од петог разреда деци предају предметни наставници који су две године специјализирали на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију. За индивидуални рад са ученицима у школи постоје логопеди, стручњаци за психомоторику, визуелне тренинге, а у офталмолошком кабинету у школи је поред офталмолога и ортоптичар-плеоптичар. Ту су и социјални радник и психолог задужени пре свега за решавање проблема који настају због тога што су ту деца из различитих слојева друштва. Има их и из домова за напуштену децу, прихватилишта, сиромашних, али и емотивно нестабилних и проблематичних породица. Појединим ђацима су једини оброци они које добијају у школи.

– Инклузивно образовање је потребно, али је веома скупо, јер у том случају све редовне школе треба да буду опремљене различитим савременим помагалима. Морале би да запосле различите стручњаке неопходне за рад са хендикепиранима. Наставници би морали да се дефектолошки оструче. Прилази школама би морали да се преуреде, али и да се направе тоалети за особе са инвалидитетом. А у многим школама у Србији не постоје ни обични ве-цеи. Чини се да се не размишља довољно ни о томе како ће та деца из часа у час да прелазе из једног у други кабинет. А да не говоримо о томе колико су улице, тротоари, градски превоз у нашој држави неприлагођени особама са инвалидитетом – сматра директор школе коју и донатори најчешће заобилазе.

Уколико се изузме ова школа и њени штићеници, особе са инвалидитетом у Србији или похађају специјалне школе или пак посебна специјална одељења у такозваним нормалним или редовним школама.