Најтеже радницима у текстилној и ауто-индустрији

Званични подаци кажу да је број запослених у Србији, у последњем кварталу 2024. године, износио 2.894.900, док је број незапослених био 273.100. Број становника ван радне снаге износио је 2.462.200, каже се у Анкети о радној снази Републичког завода за статистику.

Стопа запослености, дакле, била је 51,4 одсто, а незапослености 8,6 одсто. Анализирајући податке о кретањима на тржишту рада, последњих неколико година уочљиво је да се незапосленост у Србији смањује. Примера ради, на крају 2020. године она је износила 12,8 одсто, а на крају 2024. године 8,6 одсто.

У многим занимањима бележи се последњих година озбиљан дефицит радне снаге и потреба за ангажовањем страних радника. Стручњаци кажу да је таква ситуација удружена са негативном демографијом и одливом радне снаге из Србије довела до суштинских промена на тржишту рада. Оне се најпре уочавају у порасту реалних зарада и побољшању преговарачке моћи запослених у односу на послодавце.

Сваке године из земље емигрира један одсто радно способног становништва. Из Србије према подацима које је недавно изнео некадашњи председник Фискалног савета Павле Петровић, годишње емигрира око 40.000 људи или један одсто радно способног становништва.

„Таква емиграција заједно са лошом демографијом довела је и у Србији и у земљама централне и источне Европе до наглог пада стопе незапослености последњих година. Уз то, мањак радне снаге којем смо сведоци свакодневно, довео је до тога да реалне плате расту брже од продуктивности. Кумулативно од 2019. до 2023. године плате су реално расле 18,2 одсто, а у 2024. години 9,2 одсто и њихов раст је далеко већи него раст продуктивности, што се лоше одражава на дуги рок на економски раст”, упозоравао је он.

Поводом 1. маја, Међународног празника рада, „Инфостуд” је истраживао колико оваква статистика заиста утиче на положај радника у Србији. Да ли је њихов положај захваљујући повољној статистици и суштински бољи?

Према подацима из последњег Глобалног индекса радних права, Србија и даље спада у групу земаља у којој се радна права системски крше, од спречавања права на колективно преговарање или синдикално удруживање, до неадекватних и нехуманих услова за рад и неадекватног плаћања прековременог рада.

Истраживање Центра за политичке еманципације објављено крајем марта ове године показује да је ситуација најтежа у тзв. радно интензивним индустријама, као што су примера ради текстилна и аутомобилска индустрија. У текстилној индустрији се положај радника није драматично променио у поређењу са 2017. када је рађена претходна таква анализа. Поготово се то односи на услове у којима раде. Просечна исплаћена нето зарада испитаница износила је прошле године око 65.000 динара, односно 554 евра, укључујући и бонусе, прековремени и ноћни рад. Прековремени рад је углавном плаћен, а дешава се да због потреба посла запослени раде више од 40 сати током недеље. Ипак, као посебан проблем истичу услове у којима раде и безбедност на раду – неадекватна температура у радном простору, посебно током лета, прашина, бука и загушљивост.

Слична ситуација је и са запосленима у ауто-индустрији у Србији, показује истраживање које је Центар за политике еманципације објавио 2024. године.

Према сведочењу тих радника, сви они раде прековремено.

„У већини фабрика радници сведоче да се у просеку ради 44 сата недељно. Овај податак се поклапа са налазима Евростата из 2022. године, који сведоче да радници и раднице у Србији раде највише у Европи, у просеку 43,3 радна сата недељно на примарном послу. Просек за ЕУ је 37,5 радних сати недељно”, наводи се у овом истраживању. Пад запошљавања у ИТ сектору није утицао на висину зарада.

С друге стране, у неким другим индустријама, нарочито оној која се односи на ИТ и технолошку револуцију, услови рада далеко су бољи.

С једне стране, подаци из најновијег „Стартап скенера”, који ради иницијатива „Дигитална Србија”, показују да је тренд смањења запошљавања у овом сектору настављен и у 2024. Број новозапослених мањи је за четвртину у поређењу са 2023.

То, међутим, није утицало на смањење зарада, односно погоршање услова рада. Према подацима РЗС-а, просечна фебруарска нето зарада програмера била је скоро 290.000 динара. Такође, својевремено спроведено истраживање о повластицама запослених у ИТ сектору, које је показало да 96 одсто компанија у овом сектору нуди запосленима рад од куће, односно флексибилне облике рада. Такође, 72 одсто њих нуди додатно здравствено осигурање, тим билдинг активности су препознате у више од 80 одсто фирми из овог сектора, а њихови запослени најчешће имају и додатне слободне дане, могућност плаћања спортских активности, док у 20 одсто компанија имају и доручак, односно плаћен ручак.

Економисти, али и стручњаци за радна права сложиће се зато да постоје велике разлике у положају и поштовању права радника у Србији од индустрије до индустрије. Али и у томе да је заједнички проблем наше економије недовољно учешће технолошких компанија у укупној индустрији.

Србија је, како кажу, и даље земља чија се привреда доминантно темељи на традиционалној индустрији квантитета, у којој су онда и услови рада чешће тешки и неадекватни, а зараде недовољне за осетан пораст животног стандарда, наводи Милош Турински из „Инфостуда”.