Тест за републички ниво или изговор за протесте

Важне теме као што су асфалтирање путева, социјална давања и заштита животне средине, али и својеврсни лакмус папир политичког расположења у Србији – то је атмосфера у којој власт и опозиција дочекују 8. јун и редовне локалне изборе у Косјерићу и Зајечару. Додатну тензију у опозиционим редовима појачале су најаве које стижу из врха СНС-а да ће парламентарни избори бити одржани у наредних годину и по дана, што овим локалним изборима даје на политичкој тежини. Управо зато опоненти власти, уз помоћ студената и нестраначких активиста покушавају да доведу до политичких промена у ова два града, што би могао да буде ветар у леђа за будуће републичке изборе. Али и за нове таласе протеста, под изговором незадовољства изборним резултатима, уз неизбежне оптужбе према властима.

Делује помало чудно, али све очи опозиционе јавности су усмерене ка Зајечару и Косјерићу, где опозиција очекује победу. То на папиру делује могуће, али у пракси, објективно тешко достижно, па није јасно зашто у неким политичким круговима влада толика еуфорија, као да би евентуални успех у једном од ова два града могао да доведе до потпуног преокрета. Као да је реч о изборима у Београду, Новом Саду или Нишу где опозиција реално има веће шансе за добар резултат и после којих би заиста опоненти власти имали разлог више да траже ванредне парламентарне изборе.

Обе стране се одавно налазе у врло интензивној кампањи, али иако нема званичних истраживања јавног мњења, спекулише се да је опозиција успела да смањи разлику у односу на власт, али да и даље СНС и СПС имају већину. Без обзира на то, преко опозиционих медија ствара се лажна слика да је победа опозиције на дохват руке. Опозиција има још простора да придобије одређени број људи за своју политичку идеју, пре свега се везујући за студенте, али је неко поставио изборну лествицу јако високо, не схватајући да уколико ова листа не победи на изборима, неће бити смак света.

Ипак, уколико би СНС изгубио макар у једној од поменуте две општине, то би се међу напредњацима тумачило као тежак ударац који показује да добро разрађена стратегија, ресурси и људство више не дају резултате какве су давали у протеклих 12 година. Такав исход последње је што је потребно владајућој странци, у вештачки створеној узаврелој политичкој атмосфери. Баш су зато активисти СНС-а на терену, а члан Председништва СНС-а Владимир Ђукановић недавно је приликом гостовања у једној емисији говорио о томе како се боре за сваки глас и како им приговарају зато што доводе активисте са стране.

„Па наравно да доводимо активисте са стране. Целу странку ангажујемо и у једној и у другој општини. Желимо да победимо. Просто, ми се такмичимо. Смисао постојања политичке странке је да победи и да свој програм онда спроводи. И наравно да доводимо људе са стране да раде у кампањи и наравно да желимо да победимо у свакој месној заједници. То им је други приговор. Кажу ’срам вас било, желите да победите свуда’. Па наравно да желимо да победимо свуда. Значи, не желимо да вам препустимо ниједну месну заједницу. Али апсолутно ниједну месну заједницу”, казао је Ђукановић.

Евентуални пораз и немогућност да после избора направе стабилну већину у Зајечару и Косјерићу, како тренутно стоје ствари, више би заболело власт него опозиционе листе са подршком студената. Лош резултат на изборима опозиција би правдала лошим изборним условима, наводним притисцима и уценама гласача и наводно њиховом довођењу из Републике Српске. Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да када већ нема најаве да ће бити парламентарни избори, да онда ови у Зајечару и Косјерићу добијају на значају који реално немају. За „Политику” каже да ће ипак ти избори 8. јуна добити тај значај, иако сматра да је то проблематично и погрешна рачуница.

„То што се избори одржавају у ова два града и политички односи снага у њима тешко могу да се пресликају на национални ниво, али је то проблематична рачуница. У постојећој политичкој консталацији снага је неминовно и сигурно ће резултати избора бити искоришћени и схваћени на тај начин. Али тешко могу да буду лакмус папир преко кога би се локални избори пресликали на републички ниво, и то из два разлога. С једне стране, власт може без проблема да се фокусира на ова два места где ће бити избори, да води активну кампању и демонстрира моћ политичке партије. Други, још важнији разлог зашто сам скептичан, јесте да неко хоће да преводи резултате са локалног на национални ниво, без обзира на локалне приче и контексте који су важнији у тим изборима”, каже Вукадиновић.

Додаје да рецимо у Зајечару власт, по његовим сазнањима, није популарна и да се већи број грађана не изјашњава да је против ње, па се владајућа странка одлучила да кандидује истакнутог локалног човека који је ветеринар који је носилац изборне листе. „То је обично човек који има углед у тој средини и управо због тога резултати избора не могу да се пресликају на републички ниво. Они који су, рецимо, гласали за владајућу већину, не знамо колики је проценат тих људи који су дали глас због истакнутих људи који се налазе на листи. Сигурно веома важан елемент који даје снагу тој листи јесте ауторитет Александра Вучића, али на резултат утиче више аспеката. Велико је питање колики је утицај рада локалне власти, а колико има утицај јачина странке на националном нивоу”, каже Ђорђе Вукадиновић.

С друге стране, извршни директор Центра за слободне изборе и демократију Бојан Клачар каже да су избори у Косјерићу и Зајечару својеврстан тест и за наш лист каже да ће резултат бити последица до које су довели шестомесечни протести. Превасходно у првом погледу да се види да ли су протести драматично променили политички амбијент и наводи да је то својеврстан тест за опозицију и студенте да измере своју подршку и схвате колико је тај њихов капитал када се претвори у политичку артикулацију.

„Не бих рекао да ти избори могу да буду неки велики лакмус папир за некакав исход на републичким изборима, јер ће они дефинитивно бити одржани касније. Тајминг републичких избора ће у великој мери бити другачији него избори у Зајечару и Косјерићу и стога не бих рекао да бисмо могли извући чврсту индикацију за републичке изборе, али можемо да говоримо као тест на коме се могу измерити последице вишемесечних протеста и на којима се може видети колико су опозиција и студенти у овом моменту политички профитирали на овом незадовољству које је било на улицама протеклих неколико месеци”, наводи Клачар.

Опозиција има простора уколико појача кампању на терену да анимира апстиненте да изађу на изборе и да гласају за неку од опозиционих листа. Приметно је рецимо да су студенти у кампањи у Зајечару и да се уз помоћ локалних опозиционара труде да подигну излазност на изборима, што би несумњиво смањило разлику у односу на СНС, у односу на претходне изборне утакмице. То би онда потенцијално могло да значи да, када се на републичком нивоу одрже избори, да би и ту разлика била мања него раније. То не би била прекретница, али можда неки лакмус тест.

Нереалне паралеле са деведесетим годинама

У опозицији чак се и праве паралеле са деведесетим годинама прошлог века, када је опозиција победила владајућу Социјалистичку партију Србије. Студенти су и овог пута поручили суграђанима: формирајте листу коју ће чинити угледни грађани, без страначких обележја, и ми ћемо вас подржати, али је питање да ли је то довољно за победу на изборима. Бојан Клачар је опрезан по том питању и каже да му се чини да део јавности који је против владајуће коалиције и назадовољан политиком коју она води, у готово сваком чину у садашњости покушава да направи неку паралелу из прошлости и деведесетих година прошлог века.

„У највећем број аспеката се заправо чини да паралеле између данашњег контекста и онога што је било пре 30 година, неће бити од неке велике користи. Подсећање на те резултате у Косјерићу нису добар траг, имајући посебно у виду чињеницу да је тада Српски покрет обнове победио социјалисте, али је реч о партији која је својевремено традиционално могла да повуче добар део гласова, а данас суштински такав профил гласача је или ближи владајућој коалицији, или не постоји”, наглашава Клачар. Наводи да без обзира што је Косјерић врло мала општина и што су у Зајечару били протести мањег обима него у Чачку или Краљеву, то би могао у случају изборне победе опозиције да буде ветар у леђа и додатни импулс за вршење притиска да се што пре организују ванредни парламентарни избори.

„Проблем је што се само изборна победа комуницира као добар резултат. Подижу се очекивања, можда на меру која до краја не може да буде испуњена и вероватно би било исправније комуницирати добар изборни резултат на неки други начин – бољи резултат у односу на раније изборе или слабији резултат СНС-а. Ако се изјалови очекивање да ће власт изгубити изборе у Зајечару и Косјерићу, може из оног ветра у леђа да се претвори у неку врсту тешког разочарања”, закључује Бојан Клачар.