Свака трећа особа у Србији психички угрожена

Да једна од шест особа у Европи има проблем са душевним благостањем, као и на чињеницу да ментално здравље није изолован феномен. На њега утичу социјални услови попут сиромаштва, неједнакости, образовања, запослења и других аспеката живота – подсећају стручњаци поводом Европске недеље менталног здравља, која се од 19. до 25. маја ове године обележава под слоганом „Брините о менталном здрављу – улажите у социјална права”. А да се свака трећа особа у нашој земљи може сматрати психички угроженом говоре резултати истраживања „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке”, које је реализовала Мрежа психосоцијалних иновација (ПИН).

Најчешћи ментални поремећај јесте депресија, са којом живи сваки седми суграђанин, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, око три процента наших суграђана извештава да су макар једном у животу били хоспитализовани због психичких тегоба, а свака дванаеста особа је у неком тренутку живота добила дијагнозу менталног поремећаја. Једино што више депримира од ове статистике јесте податак да половина особа која пати од депресије никада није потражила стручну помоћ, а петина оних у чијим се главама врзмају самоубилачке мисли није се обратила психологу или психијатру. Како сами кажу, основни разлози за то јесу недовољна доступност бесплатних услуга заштите менталног здравља, неповољна финансијска ситуација и склоност да се тражење стручне помоћи доживи као лични неуспех у решавању душевних криза.

Према званичним подацима, на 22.000 становника Србије „долази” један психолог, а ако „преведемо” истраживање ПИН-a на језик бројки, то значи да ће од тих 22.000 особа, нешто мање од 8.000 људи имати потребу за неким видом психолошке подршке. Када би се сви они данас обратили психологу који им је бесплатно доступан у оквиру здравственог система и заказали свој преглед, последња особа добила би свој термин тек за четири године.

И пандемија вируса корона, са којом смо живели готово три године, оставила је ефекте на наше ментално здравље. Резултати великог истраживачког пројекта под називом „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Института за ментално здравље, Института за социјалну медицину, као и стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, сведоче да је број депресивних особа у Србији удвостручен у другој години пандемије, када се стање пореди са 2013. годином. То значи да је током 2021. било око 80.000 људи више са умереним депресивним сметњама у односу на период пре пандемије, а најмање 30.000 људи више нашло се у категорији оних са тежим депресивним симптомима.

Резултати ове студије такође показују да око 700.000 одраслог становништва у нашој земљи испуњава критеријуме за неки од дванаест најчешћих психијатријских поремећаја – велику депресивну епизоду, панични поремећај, генерализовани анксиозни поремећај, агорафобију, социјално анксиозни поремећај, опсесивно-компулсивни поремећај или посттрауматски стресни поремећај. Проблеме због употребе алкохола има 7,6 одсто одраслог становништва, проблеми због злоупотребе дрога утврђени су код 0,9 процената наших суграђана, а поремећаји исхране уочени су код 0,2 одсто грађана Србије. Ниво суицидалног ризика, због кога би одмах морали да потраже помоћ, имало је око 18.000 особа.

Сваки седми ученик се током живота самоповређивао

Истраживање о распрострањености психијатријских поремећаја код деце и младих, спроведено у оквиру пројекта кризне психосоцијалне подршке заједници, који спроводи Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Србије, показали су да свака пета млада особа у нашој земљи, узраста од осам до деветнаест година, испуњава критеријум за дијагностику барем једног психијатријског поремећаја. Истраживање које је представљено крајем априла открило је да је депресија најчешћи психијатријски поремећај, чији су симптоми евидентирани код 8,7 одсто ученика. Стручњаке за ментално здравље посебно је забринуо податак да је суицидалност констатована код чак девет одсто деце и младих, као и да је четири процента њих изјавило да је покушало себи да одузме живот.

Анксиозни и панични поремећаји констатовани су код више од пет процената ученика, поремећаји исхране (анорексија и булимија) присутни су код два одсто деце и младих, хиперкинетички поремећај са поремећајем пажње (АДХД) констатован је код 1,7 одсто ученика, поремећаји понашања код 2,2 процента испитаника, а злоупотреба алкохола код скоро два процента ученика. Сваки седми ученик је признао да се током живота самоповређивао, а о зависности младих од интернета довољно говори податак да просечно време проведено на мрежама износи 3,77 сати, од којих се 1,55 часова у просеку потроши на играње игрица.