Тражи се само крупна боровница

Изазови очувања квалитета плода боровнице од бербе до крајњег потрошача све су ригорознији. Велики проблем у претходним годинама за наше произвођаче и извознике овог воћа био је тај што се за једини критеријум квалитета овог воћа узимала крупноћа плода, каже за „Политику” др Александар Лепосавић, председник Научног воћарског друштва Србије.

Према његовим речима, занемарује се састав, органолептичке карактеристике и све друге особености због којих се боровница у свету све више користи.

‒ Треба рећи да је крупноћа плодова, као критеријум, наметнута од продаваца ђубрива и биостимулативних средстава. Како је време пролазило они су захтевали све већу и већу калибражу. Тако је последњих година крупноћа 16 плус (пречник боровнице) постала стандард за откуп ‒ објашњава наш саговорник. Како каже, произвођачи су да би постигли ове задате критеријуме спроводили ригорозну резидбу у засадима, као и појачану исхрану, и због тога трпели веће трошкове производње.

Међутим, наш саговорник наглашава да последњих година повећани трошкови нису компензовани већом добити, па су боровничари почели да мењају праксу, али и да повећавају продају на локалном тржишту на коме су остваривали већу цену него у откупу. Значајан број њих започео је и прераду плодова у сокове, џемове и алкохолна пића, а све је пратила и одговарајућа промотивна кампања, па је и продаја расла.

Плодови боровнице у условима у Србији сазревају, у зависности од године, од прве половине јуна до средине августа, а у вишим пределима до почетка септембра. Време сазревања у зависности је од генетских особина сорте, географске ширине, надморске висине, експозиције терена, климатских карактеристика, примењене агротехнике, а посебно од наводњавања, стања засада и другог.

У зависности од врсте садног материјала, први значајнији приноси плода високожбунастих сорти боровнице које се гаје код нас могу се очекивати у трећој и четвртој години гајења. Пуна родност, у зависности од сорте, стања засада и климатских чинилаца постиже се од шесте до десете године.

‒ Конкренција у свету је све већа. Ствараоци и продавци нових сорти све агресивније инсистирају на промени досадашњег сортимента. Често се на скуповима могу чути изјаве: „Све што знате – заборавите, све што имате ‒ вадите.” Али мој савет је да се добро проуче агроеколошки чиниоци средине, а нове сорте опрезније уводе у односу на нашу досадашњу праксу. Треба се консултовати са стручњацима, а не са заступницима и промотерима расадника и трговаца из Европе и света ‒ упозорава Лепосавић.

Квалитет плода боровнице зависи пре свега од сорте, животне средине и технике гајења, а свака од њих садржи велики број подчинилаца који заједно одређују успех и финансијску корист. Како каже, многе сорте (не само код боровнице) препоручују се за гајење нашим произвођачима без икаквог знања о њиховој прилагођености за конкретне услове одређеног подручја или локалитета у нашој земљи.

Лепосавић напомиње да је ово посебно значајно због тога што највећи део наше боровнице буде реекспортован из Холандије. Због тога сортне предиспозиције имају огроман значај на квалитет и очување воћа током транспорта до крајње дестинације. Имајући у виду потребу за новим тржиштима (Кина, потенцијално Индија), која подразумевају дужи транспорт, животни век плода ће, уместо 12 до 15 дана, бити потребно продужити. Постоје мишљења чак и на 30, па и 40, док не стигну до потрошача. То ће, каже, изискивати одржавање у строжије контролисаним условима.

Лепосавић истиче и да је у пракси веома присутно претеривање у примени минералних хранива. Ово, поред утицаја на погоршање квалитета плода, и те како утиче и на финансије, па због тога саветује произвођачима да буду опрезни приликом куповине различитих „турбо” хранива која агресивно промовишу произвођачи и продавци.