Грчка вапи за радном снагом

Од нашег дописника

Атина – Уочи летње сезоне грчки туристички сектор је у паничној потрази за радном снагом, јер на свим позицијама, од конобара, кувара, собарица, рецепционера, дакле, свуда где треба радити са гостима, тренутно је непопуњено преко 80.000 радних места.

Разлога за бригу има, јер сезона је већ почела, очекује се рекордан број туриста, опет више од 30 милиона, а нема одговора на питање ко ће их услуживати. Сами Грци више воле фиксно, канцеларијско радно време и тешко се одлучују за напорне смене у хотелима и ресторанима током лета. Има оних који на три месеца остављају послове у фризерским салонима и спортским клубовима, јер им хотелијери на местима спасилаца на базенима, рецепционерима и координаторима нуде боље финансијске услове. На великим острвима, као што су Крит и Родос, проблем је толико алармантан да су власници хотела почели да се баве нелојалном конкуренцијом и једни од других, нудећи боље плате, практично отимају постојећу радну снагу.

После пандемије ковида када су многи „увезени радници” напустили Грчку, ситуација се није стабилизовали, нити поправила, јер се већина није вратила на стара радна места, већ је посао потражила на другим локацијама. Конкретно, Санторини овог лета има исти проблем, јер се радна снага која је отишла у периоду учесталих земљотреса почетком године није вратила. Из разлога безбедности и неизвесности како ће се овогодишња туристичка сезона на острву уопште одвијати, стотине сезонских радника у сфери угоститељства међу којима је много „увезених” није прихватила позив да се врате. Исто је и са Грцима који су радили у туристичком и угоститељском сектору који се труде да пронађу сигуран стални посао, јер сезонски ангажман, често без додатака за прековремени рад и смене од по 15 сати, без слободних дана и уз неадекватан смештај, више није примамљив. Такође, проблем је чињеница што по завршетку сезоне ови радници само три месеца имају примања на основу незапослености, а после тога су препуштени сами себи.

Драматично је и у пољопривредном и грађевинском сектору. Већ годинама на грчким пољима и у виноградима раде радници из других земаља, те је влада, како би решила мањак радне снаге, била приморана да легализује статус делу нелегалних имиграната. Одобрено је преко 160.000 боравишних дозвола управо за сезонске раднике из трећих земаља, конкретно из Египта, Бангладеша, затим из Грузије, Индије, Молдавије, са којима су потписани билатерални споразуми о такозваној мобилној радној снази, то јест увозу сезонских радника.

Покренута је и платформа „ЈOBmatch”, која директно повезује послодавце са потенцијалним радницима, укључујући и тражиоце азила. Тренутно у сфери грађевинарства недостаје око 200.000 радника. У Атини, где се на простору бившег аеродрома „Елинико” гради велелепни комплекс сличан Београду на води, званично је ангажовано око 70.000 радника, али ће се са растом објеката тај број повећавати. Реч је о највећем грађевинском пројекту у Грчкој са почетном вредношћу од преко осам милијарди евра који не би могао да се реализује без радника из Индије и Бангладеша.

Грчка улаже напоре да у свим сферама привуче што више кадрова из иностранства, организујући специјалне семинаре у Немачкој, Холандији, Великој Британији. Поред странаца, велика нада полаже се и у могућност да се у домовину врати бар део од 500.000 углавном млађих образованих Грка који су је напустили у време најтеже економске кризе.