Преиспитивања у држави Јевреја

Израелски град Сдерот налази се уз саму северну границу појаса Газе. Последње куће су од жичане ограде удаљене мање од километар. Иза жице почиње палестинска територија над којом се надвила жућкаста измаглица. У даљини се види пар стубова дима, нејасно да ли су то пожари или места која су управо бомбардована.

Израелска војска каже да у тој области тренутно нема акција, али јасно се чују авиони и потмуле експлозије. Као код нас за време бомбардовања НАТО-а 1999. године. Уочљив је и један хеликоптер АХ-64 „апач” који дејствује топом калибра 30 милиметара. Не види се где и шта гађа. Али чује се топ који има карактеристичан звук. Рафал је спор, сваки пуцањ се чује посебно, потмуло.

– Хамас тврди да је израелска војска починила злочине у области Газе. То није тачно. Ово је један од најхуманијих ратова у историји. Пред сваку акцију ми обавештавамо становништво да се измести. Ко је то још радио и у којем рату? Статистика каже да на сваког елиминисаног припадника Хамаса страда 1,2 особе. То су проверљиви подаци. Американци се слажу, а ви ми нађите сличан пример – каже мајор Адам Итах, припадник јединице за односе са јавношћу Израелских одбрамбених снага (ИДФ).

Групи новинара из Србије, који су боравили у Израелу неколико дана у организацији израелске амбасаде, он објашњава да његова земља није желела рат. Изазвали су га терористи, припадници Хамаса који су 7. октобра 2023. године из појаса Газе упали у државу Јевреја. Било их је 5.400, а њихов циљ је био искључиво да убијају Јевреје.

Један од таквих примера је возило Хитне помоћи у којем је убијено 18 особа са техно концерта „Нова фестивал”. Они су се склонили у возило мислећи да терористи неће пуцати на амбулантно возило. Погрешили су. Пуцали су противтенковском кумулативном мином. Остаци жртава сакупљени су усисивачем.

То је само један пример, а има их много. Убијане су бебе, млади, стари, немоћни. Крвави пир о коме причају преживели одговара опису злочина усташа Јуре Францетића у источној Босни 1942. године. Сличност је невероватна. Ко зна о чему је реч, разумеће.

Са израелске стране жице живот тече нормално. Колоне возила на ауто-путевима, пролазе возови, ресторани раде. На бензинским станицама војна возила танкују гориво. Промичу камиони који на приколицама носе тенкове „меркава”. Вероватно на сервис и поправке након боравка у борбеној зони.

Колико год живот у Израелу делује нормално, то је само привид. Хамас, Хезболах и Хути испалили су до сада више од 15.000 ракета на Израел. Од тренутка упозорења путем ваздушне сирене или мобилног телефона, сви морају за 15 секунди да пронађу склониште. У пракси, то је готово немогуће.

Јесте, Израел има „гвоздену куполу”. То је најсавременији противваздушни систем на свету – његова успешност износи 96 процената. Али, ни он није свемогућ. Шта то значи, схватили су родитељи 12 малих Друза из града Маџдал Шамс, са тромеђе Израела, Сирије и Либана. Њих је на дечјем терену за фудбал убила ракета коју је испалио Хезболах, који је знао да у том пограничном подручју Израела живе претежно Друзи. Они су мирољубиви, не желе освету. Верују у реинкарнацију. Али, када их питате, незванично, има ли наде за мир на Блиском истоку, обарају главе. Кажу да сви сносе одговорност. И актуелна влада у Израелу, за коју кажу да не ваља, јер не жели мир.

– Граница са Сиријом је мирна. Граница је под надзором Уједињених нација, али ми смо преузели одређене унилатералне потезе да се припремимо за евентуалну одбрану. Ушли смо у ничију земљу и поправили наше положаје – каже Давид Барух, мајор Израелских одбрамбених снага.

У миру, он је банкар. Добровољно се пријавио да служи у резерви. Каже да га не занима рат, већ бизнис. Жели да се у Израел врате туристи, да се поново успоставе отказани авио-летови.

– Плаћамо озбиљну цену рата. До 12. маја имали смо више од 850 погинулих војника. Али, схватите, ми нисмо желели овај рат. Нити у појасу Газе нити у Либану. Мој син се управо вратио из појаса Газе. Каже да тамо више нема великих операција. Али Хамас не жели да ослободи таоце. Њима ништа не значе ни животи палестинских цивила. Они желе што више мртвих да би оптужили Израел за злочине и регрутовали нова покољења терориста који ће бити заслепљени мржњом према Израелу – каже Барух.

Израелска војска је након напада Хезболаха ушла у Либан. Тамо су откривена складишта оружја за акцију са којом је Хезболах желео да освоји Галилеју. Заплењено је 94.000 појединачних комада различитог оружја, старог и новог. Све је то било ускладиштено у тунелима за које постоје индиције да су копани по пројектима Северне Кореје.

Сви објекти које је користио Хезболах су уништени. Са земљом су сравњена цела села уз границу. Такво разарање није видео чак ни Балкан током деведесетих.

У Јерусалиму, у Министарству иностраних послова Израела указују на раст антисемитизма. Како истичу званичници, то је последица кампање коју воде Хамас и његови савезници, путем медија и друштвених мрежа. Због тога посебно одељење израелске дипломатије прати све медијске прилоге на енглеском језику. Укључена је и вештачка интелигенција која помаже да се припреми одговарајући одговор на, како истичу, Хамасове лажи.

– Тврдње о десетинама хиљада убијених и геноциду који наводно спроводи Израел, нису тачне. Сви подаци о настрадалима у области Газе потичу од Хамаса. Он је почео овај рат, не жели да ослободи таоце, ево већ 600 дана. Радикални Палестинци желе да наставе рат и патње свог народа. Користе хуманитарну помоћ за регрутовање нових терориста. Њих питајте где је граница – каже један високи израелски дипломата. Инсистира да не наводимо његово име. Без имена може да каже много више. И нема демантовања навода.

На питање да ли Израел има излазну стратегију из рата у који је увучен, нема одговора. Понављају се већ добро познате тезе. Да Хамас ослободи таоце и да се демилитаризује. Али, као што можемо да видимо, та политика не даје резултате. Јавно мњење у многим земљама, чак и у случају традиционалних израелских савезника, окренуло се у корист Палестинаца. То је веома осетљива тема јер су Јевреји увек до сада важили за невине жртве. Многи сада Палестинце виде у тој улози.

– Јевреји су подељени око свега, па тако и око овог рата. Половина сматра да рат треба окончати одмах јер је Хамас војно побеђен и да таоце треба ослободити дипломатским путем. Преостали су за наставак рата, до истребљења терориста. По сваку цену – каже бивши дипломата из Тел Авива, који је службовао и у Србији.

Он сматра да ће се рат завршити оног тренутка када то одлучи Америка. Израел слуша само Вашингтон. Без његове подршке Израел не би био тако сигуран у себе, па ни у своју војску која спада у најбоље армије света. Ако није и најбоља. Антрфиле

Где је истина

Политички и војни врх Израела суочени су са оптужбама за неселективну и прекомерну употребу силе у појасу Газе. И војна и цивилна управа то демантују. Наводе недавни пример када је израелска војска оптужена за бомбардовање болнице. Тада је, тврде, гађан тунел у близини болнице. Мајор ИДФ-а са којим смо разговарали истиче да је пре ракетног удара област око болнице из авиона засута лецима којима је најављена акција. Упозорење је емитовано и путем радија и звучника. Тек након тога је гађан бункер. А Хамас је то приказао као напад на болницу и цивиле.

Уместо Сирије – Турска

Сирија више не представља озбиљну претњу за Израел. Та земља је у грађанском рату остала без оружја. Она више нема ваздухопловство.

У Јерусалиму се надају да би могли да постигну стратешки договор са новим властима у Дамаску. Израел је сада забринут због Турске. Она има све веће аспирације на Блиском истоку. Како се овде може чути, Ердоган се понаша као султан, који жели да обнови Отоманску империју. Ни Русија више није значајан фактор на Блиском истоку, будући да је изгубила најважнијег савезника Асада, а уз то је преокупирана ратом у Украјини.

Рат на осам фронтова

Опстанак Израела у непријатељском окружењу могућ је захваљујући, пре свега, снажној војсци и савезништву Америке. Јевреји контролишу око 25 одсто капитала у САД, а војска је током ратова са Арапима показала да може да победи вишеструко јачег непријатеља.

Како се може чути, Израел има непријатеље на осам фронтова: Газа, Либан, Сирија, Ирак, Иран, Јемен, Западна обала – и медијски фронт. Рат информацијама је током сукоба у Гази постао важнији од ратних операција.

Исконска мржња

Након напада Хамаса, 7. октобра 2023, свет је остао у чуду. Терористи су убили 1.195 особа међу којима 815 цивила, укључујући и 36 деце. Убијено је 379 војника и полицајаца, а у Газу је одведен 251 талац.

Неки од њих су умрли у заробљеништву, део је ослобођен. Још 57 талаца је у заробљеништву, међу њима и млади Алон Охел, који има и српско држављанство. Његова мајка, која је чула да је он у веома тешком здравственом стању, верује да ће Израел учинити све да он буде ослобођен.