Ко производи робу коју купујемо

Све већи део производа које свакодневно користимо заправо долази од произвођача чије име остаје непознато широј јавности.

Било да је реч о одећи, обући, козметици или прехрамбеним производима, купци верују да иза сваког бренда стоји компанија с препознатљивим именом.

Међутим, стварност је далеко комплекснија. Иза познатих брендова стоји читав сложен систем производње и дистрибуције. А често невидљиви произвођачи „иза сцене” играју кључну улогу у томе што данас можемо пронаћи широк спектар производа на тржишту, пише портал „Бизнис.ба”.

Како је истакнуто, све је више произвођача у свету који производе робу за различите брендове, који затим пласирају производ под својим именом. Овај процес познат је као „вајт лебел” или „прајват лабел” производња и често је тајна добро чувана у свету бизниса. Међу потрошачима у Србији позната је и варијанта приватне робне марке коју, као и на другим тржиштима, имају сви већи трговци. Таквих производа све је више у рафовима и све су популарнији углавном због приступачније цене и релативно доброг квалитета ако се упореде с робом познатих компанија исте категорије. Зато није реткост да на полеђини омиљеног производа купци неће наћи и назив произвођача. Једина информација јесте да га на тржиште пласира трговац који својим именом и репутацијом стоји иза квалитета и безбедности производа и истакнуте декларације о саставу.

Како објашњавају стручњаци, „прајват лебел” производња јесте модел по ком произвођач прави производе који се не брендирају његовим именом. На тржишту се продају под брендом компаније која их наручује. Заправо, произвођач остаје у позадини, док бренд на производу ставља своје име, лого и маркетиншку поруку. Овај модел омогућава компанијама које немају сопствене производне капацитете или стручност да понуде производе под својим именом и на тај начин граде свој бренд.

– Рецимо, једна фабрика може да производи исти козметички производ за десетине различитих брендова широм света. Притом, сваки бренд на амбалажу ставља свој дизајн и име. Такви производи се нуде купцима по различитим ценама, у зависности од позиционирања бренда, квалитете амбалаже, али и циљаног тржишта – наводи се. Зашто компаније користе овај модел? Разлози зашто се одлучују на ову врсту производње су многобројни, али профит је углавном на првом месту. Пре свега, објашњавају познаваоци тржишта, овај модел омогућава брзу експанзију понуде без великих улагања у развој, производњу и логистику. Уместо да граде своје фабрике или истраживачке центре, компаније поручују готове или одређеном тржишту прилагођене производе од специјализованих произвођача.

Међутим, истиче се и да у последњих неколико година транспарентност у производњи све више добија на значају. Потрошачи све више траже информације о томе ко прави њихове производе, под којим условима и какав је њихов еколошки печат. Због тога се очекује да ће се у будућности ови произвођачи који раде за друге све више позиционирати и као брендови сами за себе, нудећи директну продају и градећи властиту препознатљивост. Истовремено, дигитализација и напредак у технологији производње омогућавају већу персонализацију и брже прилагођавање производа захтевима тржишта, што ће додатно мењати овај сегмент пословања.