Европски трговци тек на прагу српске престонице

Београд као највећи урбани и потрошачки центар Србије још није постао модерна трговачка метропола. Са непуним квадратом продајног простора по становнику поприлично заостаје за готово свим европским градовима. Тржиште је још незасићено и до садасу га заобилазили велики европски ланци попут британског „Теска”, немачког „Лидла”, „Алдија” и „Реве”, аустријског „Интершпара”, француског „Керфура” и „Коре”.

Главни град значајно одскаче од просека Србије у развијености трговине. Међутим и даље заостаје за престоницама најразвијенијих транзиционих земаља као што су Праг и Будимпешта, али и за Бечом, Љубљаном и Загребом.

– Трговина се до сада у великој мери развијала спонтано и неплански у нашем граду. Чак 80 одсто малопродајне мреже смештено је у само три општине – Нови Београд, Земун и Палилула – каже др Стипе Ловрета, аутор Стратегије развоја трговине Београда.

Недопустиво је, како каже, да поједине општине попут Раковице или Чукарице са великим бројем становника немају ниједан хипермаркет. Трговинска мрежа готово да не постоји у источном делу града.

(/slika2)Просечном купцу данас се, у односу на период од пре осам година, чини да Београд има довољно трговина. Многи су сагласни да ланци који су стигли из најближег окружења нису донели много новина у односу на оно што нам је понудио највећи домаћи трговац „Делта малопродаја”. Изузетак је „Метро”, трећи светски ланац по величини који је Београду осим значајних улагања донео и нов концепт – трговина за професионалне купце.

У поређењу са развијенијим градовима земаља у транзицији Београд још није осетио разиграност тржишта. Постоји јак домаћи ланац који послује по моделу стране конкуренције и у свим форматима од специјализоване ексклузивне радње до хипермаркета. Недостаје још неколико јаких трговачких играча и купци би коначно требало да осете шта значи профитирати у здравој тржишној утакмици.

Међу првима стигао је словеначки „Меркатор”, затим грчки „Веро”, „Интерекс”, део француског „Интермаршеа”, хрватска „Идеја”, „Метро” хипермаркет за професионалне купце, „Туш” супермаркети, као и „Певец”, нови ланац из Хрватске. „Певец” група је у ову гринфилд инвестицију уложила 40 милиона евра и отвориће још један објекат на Бежанијској коси, а онда у сваком граду у Србији који има више од 100 000 становника. Главни град је већ добио и нови концепт Робних кућа „Београд” чијим капиталом сада управља компанија „Верано”.

– Прва фаза развоја трговине када на тржиште долазе ланци из непосредног окружења је при крају. Београд је у другој етапи када се очекује долазак озбиљнијих играча. Она је, у ствари, почела са доласком „Метроа”, најављује се улазак „Икее” и „Шпара”, а говори се и о могућности да већински пакет „Меркатора” купи француски „Керфур” – каже проф Ловрета.

Главни град данас има око 13.000 малопродајних објеката, трећина је прехрамбених. Трговинска мрежа је, по мишљењу економиста, уситњена и недостају дисконтни објекти. Према Стратегији развоја трговине, Београд ће у наредних десетак година добити три велика робно-транспортна центра и пет шопинг молова углавном у деловима града који су сада „непокривени”.

Искуства трговаца показују да је велики број куповина и даље у малим радњама у комшилуку које су, иначе, прескупе за наш скроман буџет, јер послују са превисоким маржама. Београд је међу малобројним градовима у којем су ове радње опстале без обзира на развој великих трговинских ланаца.

– Један од разлога је и лењост овдашњих купаца, али и чињеница да нисмо потрошачи који умеју да штеде. Хард дисконти су се највише одомаћили код Немаца, јер су они врло дисциплиновани и купују тамо где је најповољније – каже Рајко Мандић, директор „Делта макси” Србија. Овдашњи купци велики део дневне набавке обављају управо у најскупљим радњама, што је на месечном нивоу превелик трошак у породичном буџету.

Анкета међу потрошачима је показала нешто другачију слику. Чак 50 одсто испитаника у куповину иде преко Саве, а 40 одсто иде у набавку свакодневно што је непрактично и изискује и време и новац.

Стратегија развоја трговине је показала да се структура малопродаје у Србији значајно променила у последњих осам година. Учешће модерних трговинских формата у малопродајној мрежи као што су хипермаркети и супермаркети се значајно повећало, а смањен је удео малих трговинских радњи. У Београду је ова појава још израженија, јер су скоро све компаније домаће и стране прво отварале своје модерне објекте у престоници, а затим се шириле по Србији. Наравно, има и изузетака као што су „Интерекс” и „Туш” који су објекте најпре отварали у другим градовима, али је ипак центар инвестирања био и остао Београд.

(/slika2)Српска престоница још нестрпљиво очекује један дисконтни центар. Трговци не крију да је немачки „Лидл” један од најопаснијих конкурената. Овај ланац има изузетно ниске цене, поготово прехрамбених производа. Већ је стигао у Хрватску, где је од краја прошле године за неколико месеци отворио 27 објеката. Он има седам хиљада трговина у 22 земље Европе. Тајна њихових ниских цена је у малим улагањима у ентеријер, минималној услузи пошто се роба купује из кутија. Овај концепт трговине показао се врло успешним поготово на тржиштима са слабијом куповном моћи.

Зашто страна конкуренција већ није у Србији, зашто се велики трговински европски ланци не отимају о вредно тржиште Србије? Разлога је, кажу, економисти, много, али тај тренутак када ће већина великих покуцати и на врата Београда није далеко. Можда већ од следеће године. Једна од препрека може да буде и спора администрација. Статистика је показала да је Београд неповољнији за пословање, па и инвестиције у трговини. Недавно објављен извештај Светске банке о пословању у градовима југоисточне Европе показао је да су услови бољи у градовима у унутрашњости него у Београду, јер се већина административних процедура обавља брже, јефтиније и једноставније.