Председничке илузије

Род Благојевић није веровао да је „ухваћен” ни када су му у шест ујутру, деветог децембра, два агента из „Еф-Би-Аја” закуцала на врата и рекла му да се обуче, јер имају налог да га воде: „Јел’ се шалите?”, питао је. Убедили су га да је ствар, напротив, врло озбиљна. Извели су га са лисицама на рукама.

Америка неподељено верује да је то дефинитивни крај Благојевићеве политичке каријере, иако гувернер Илиноиса ни последњих недеља није одустао од свог америчког сна: да се 2016. опроба у трци за председника САД.  „У Америци је све могуће”, говорио је свом млађем наследнику Милораду (данашњем Роду) отац Радисав Благојевић, бивши капетан Југословенске краљевске војске.

Фолклор и чикашки послови

Род је његов млађи син, рођен у Чикагу 1956. године док је отац из Великог Крчмара, амерички досељеник(1947), радио по челичанама и перионицама, како би породица у Новом свету, у који је толико веровао, стала на ноге. Мајка Мила Говедарица, рођена у Америци, херцеговачког порекла, радила је као разводник, а породица је живела у радничком предграђу Чикага у комшилуку са многим другим досељеничким фамилијама. И Милорад и Бошко говорили су добро српски, са оцем су разговарали језиком његовог завичаја, родитељи су са децом редовно одлазили у српску православну цркву Светог васкрсења Христовог, а тога се добро сећа прота Ђуро Крошњар. Он је за „Политику” рекао да је Род као дечак био активан, „свирао је тамбуру у фолклорној групи”. Исти прота служио је опело на сахрани оба родитеља.

Род и данас припада овој српској цркви у Чикагу, мада као одрастао човек „није тако често долазио због нараслих политичких обавеза”.

У својој кући, пре неки дан, Род Благојевић се, како је јавио „Чикаго сантајмс”, састао са четворицом свештеника како би се сви заједно помолили. Међу њима није било проте из православне цркве.

„Можда није хтео да нас увлачи у тај случај”, каже Крошњар, али додаје да су му преко брата понудили моралну подршку, па сада очекују његов одговор.

Род Благојевић, по сопственом признању, није био богзнакакав ђак, добијао је и покоју двојку, али је вредно радио како би зарадио за џепарац и покојим доларом помогао породици да састави крај са крајем. Прошао је кроз традиционалне чикашке послове: доносио је пице, радио на паковању меса у кланицама, тренирао кошарку и бокс.

Студирао је у Тампи на Флориди, касније у Илиноису, а титулу доктора права стекао је на калифорнијском Пепердин универзитету. Одмах се у Чикагу запослио у адвокатској фирми, да би од 1986. радио у правном тиму тадашњег градоначелника Чикага.

Супругу Патришу срео је на једном скупу за скупљање прилога за изборну кампању њеног оца Ричарда Мела. Венчали су се 1990. године и имају две кћерке –Ејми(1996) и Ен(2003).

Утицајни Ричард Мел, Благојевићев таст, упитао је својевремено свог зета да ли је заинтересован за политику. Када је добио потврдан одговор, учинио је све да кћеркином мужу помогне у успону. Род Благојевић му се, изгледа, као гувернер Илиноиса (први пут 2002, реизабран 2006), није одужио. Посвађали су се око земљишта које је гувернер задржао у државном власништву упркос тастовим жељама.

Кћерка је стала на страну свог мужа и такође се завадила са оцем.

Таст је препознао таленат

Многи амерички медији данас о првој дами Илиноиса говоре као о модерној „Леди Магбет”. Увек је подржавала његову похлепу за новцем и чинила све што може да се освети његовим противницима. Није још извесно да ли ће и против ње, као саучесника у мужевљевим работама, бити покренута истрага. Патриша се бави банкарским и брокерским пословима, и спочитава јој се да је и због њеног бизниса први пут у историји гувернер остао да станује у Чикагу, уместо да се са породицом пресели у гувернерску палату у Спрингфилду, престоницу Илиноиса.

Иако у свађи са зетом, Ричард Мел је,чувши за аферу, рекао:

„Заиста сам волео Рода. Био сам сигуран да је њему обећана велика политичка каријера. Мислио сам чак да може да постане председник. Нешто се десило и он је кренуо погрешним путем. Да ли му је власт ударила у главу, или нешто друго, не знам…”

У кампањи за гувернера(2002), Благојевић је показао раскошни популистички таленат, огромну енергију и способност да прикупи велики новац. Обраћао се средњој класи, обичним радним људима Илиноиса. Куцао је на њихова врата, представљајући се као један од њих: „Ако вам је тешко да изговорите моје презиме, зовите ме кратко, Род”, говорило се у плаћеним телевизијским спотовима.

Чак су се и противници дивили његовим способностима. Један од сарадника његовог републиканског опонента рекао је тада „Чикаго сан тајмсу”: „Благојевић је један од најенергичнијих људи у нашој политици. Да је спортиста, морали би да му направе допинг контролу.”

Благојевић је тада збрисао свог противника Џима Рајана, добивши од њега седам одсто гласова више. Постао је први демократски гувернер Илиноиса после тридесет година републиканских победа. Сада је најнепопуларнији гувернер у целим Сједињеним Америчким Државама.