Бетовенијада у наставцима

Ако публика не воли Бетовена – заволеће га. Бетовен мора да се воли, поручује наш истакнути виолиниста Јован Колунџија који ће узастопним концертима у Коларчевој задужбини (21, 22, 23, и 24. децембра) приредити несвакидашњи музички догађај извођењем свих десет соната за виолину (и клавир) Лудвига ван Бетовена.

„Урадићу све да публика буде задовољна, и то задовољна четири пута”, каже Колунџија пред ову четвороструку бетовенијаду. Дакле, свако вече Бетовен, али са другом сонатом, и свако вече Колунџија, две вечери у пратњи пијанисткиње Наталије Младеновић, а друге две у клавирској сарадњи сестре Наде Колунџије.

– Свирати Бетовенову музику у годинама кад смо млади, најбољи и најјачи, како сви мислимо када имамо 20 година, обично се обије о главу. Бетовен не дозвољава такву врсту размишљања и сличне узлете ега. Његова музика је мисаона са пуно различитих дешавања у оквиру десет соната – каже Колунџија пред концерте на Коларцу.

Сличан концертни подухват до сада није остварио ниједан домаћи уметник, а пројекти оваквих размера ретко се реализују и на светским музичким сценама.

– Чуо сам разне снимке музичара који су обележили прошли век и Бетовен негде код свих одзвања. Знам да је овакав подухват извео Ојстрах. Први пут је снимио комплетан Бетовенов опус соната за виолину када му је било око тридесетак година, а други пут са 55, и то су два потпуно различита начина свирања једног виолинисте, прича Колунџија.

Познати извођач Бетовенове сонате описује као вероватно највећи и најуспелији дуо опус који постоји. Каже да Моцарт није нимало за потцењивање, и да су његове сонате можда чак и лепше, јер се овај стваралац скромним средствима исказао као сигурно највећи композитор свих времена.

– Бетовен је, међутим, амбициознији по идеји, али са приметним Моцартовим утицајем. Не заборавимо да је Бетовен плакао када је Моцарт умро јер је хтео да учи код њега, а учио је код Хајдна…

Иако је реч о амбициозном „концертном маратону”, Колунџија истиче да је у овом пројекту, насловљеном „Волите ли Бетовена”, ризик сведен на минимум. Бетовенове сонате биле су му свих ових година „у прстима”, и сада је згодна прилика да их обједини, што ће резултирати студијским снимањем за це-де свих десет Бетовених соната почетком наредне године.

– Концертни репертоари се углавном планирају тако да садрже дело неког старог мајстора, преко романтизма до познатог виртуозног композитора. Овде имамо једног аутора и нема превише простора за размахивање, али у томе и лежи стилска замка…Заустављају свакодневну колотечину путовања и уговарања репертоара по градовима, обогаћују и мењају смер устаљеним навикама.

„Бетовен у четири наставка” биће тако ритуал који ће чути само публика у Београду. Маестро објашњава да ће сличан програм у две вечери извести у Новом Саду и Нишу, и тако ће полако да се „хлади од Бетовена”.

– Овако нешто се ради само једанпут у животу, каже Колунџија разуверавајући нас да је необични музички циклус може да значи још један уметнички изазов и померање сопствених граница.

– Ризици се могу праштати у младости, јер сте тада млади и луди, па има шанси за вас. Али ја се сада не играм. Авантуризам је у овом пројекту сведен на минимум јер би било превише да се у овим годинама играм са једним Бетовеном, каже Колунџија.

Како издржава напоре и где црпи снагу, виолиниста на крају открива:

– Пауза се зове спавање, јер руке и мишићи боле, а глава је пуна звукова. Увече прија чаша доброг вина али, нажалост, не могу да делим задовољство са вином у току дана јер прсти онда не раде како треба. Мада, знам да је многим виолинистима алкохол био веома добар допинг и да су свирали фантастично. Чак су се и тетурали при изласку на сцену… Тако изгледа данак стресу и животу у којем од најбољих стално очекујете потврду да су најбољи, каже познати музичар.

За следећу годину, Јован Колунџија припрема три вечери Моцартових соната, па за оне који не воле Бетовена још има наде…