Уметност и(ли) реклама

Мада већ фраза, али наш живот је стварно обележен транзицијом, глобализацијом и културом рекламирања. „Верујемо једни другима”, „Будућност почиње данас” или „Увек уз Вас”, слогани су комерцијалних рекламних кампања које замкама програмираног оптимизма и комуникацијске присности настоје, у име обрта капитала, да привуку нове комитенте. Ове фразе и читав низ сличних узвика, елементи су експоната са логотипима банака у новом пројекту Лане Васиљевић. Ова млада уметница делује у различитим медијима, и уметничким праксама потврђује да је адвертајзинг инспиративан и провокативан простор из којег је могуће црпети креативни подстицај за властито стваралаштво.

Иначе, постојећа релација уметност–адвертајзинг данас је већ део историје модерне уметности, а линија ових односа протеже се од маркантних примера Ворхола и других поп-артиста, уметника са краја 20. века, да би данас овај однос уметности и рекламе био један од незаобилазних аспеката рецентне визуелне сцене.

Као личност изузетне интелигенције, сензибилитета и женске интуиције, солидног (академског) образовања вајарке награђене на самом почетку каријере, Лана Васиљевић је модел уметника чија стваралачка пракса потврђује да се границе између медија растварају, а питања и значења уметничког дела тумаче у широком дискурсу променљивих социјалних, културних и технолошких релација.

Слободан избор или животне околности, свеједно, навеле су је да лоцира свој стваралачки простор у свет адвертајзинга где јој је вокација истраживача и позиција учесника и посматрача отворила готово непрегледно поље визуелних комуникација и различитих медијских сфера. Управо у том препознавању идеологије маркетинга и кодирању његове естетике, означавању парадокса који владају светом капитала и његовој маркетиншкој условљености, а, пре свега, у њиховој убедљивој уметничкој контекстуализацији, Лана Васиљевић остварује свој стваралачки идентитет означен вештим спојем креативног и лукративног.

Њена актуелна изложба „Лтд.” конципирана је у форми светлосне и звучне инсталације састављене од осам екструдираних цеви на чија светлећа тела су монтирани принтови. Очито, и сам наслов изложбе потенцира идеју о формулисању поруке и њеном декодирању у систему корпорацијских знакова, њиховом субверзивном трошењу и агресивним и/или утопијским порукама срачунатим да се памте.

По свом моделу и димензијама (200 x 20 цм) ови објекти су формално и технички у медију комерцијалног адвертајзинга са наглашеним визуелно-вербалним конотацијама. Са друге стране, иконички садржај ових радова означен је осетљивим поетичним (женским) оком у чијем се култивисаном кадру нижу пројектовани призори – идеални пејзажи – острва, приватни и корпорацијски ентеријери, кратке новинске вести, одабране љубавне поруке и слични наративи – који у симболичкој равни подсећају на владајуће конвенције и стереотипе чије поруке нас засипају из свих медија. Јер, „медији су роба, али и активни творци нашесвакодневице”, записао је Марк Ауге, а Јасмина Чубрило је овим цитатом започела текст у каталогу изложбе.

Трансфером естетике рекламе и њених модела обраћања, Лана Васиљевић гледа на овај културни феномен из другог угла, пре свега кроз концепт интимне стваралачке перцепције, а свој рад структурише текстом, бојом и електронском сликом. У пројекту „Лтд.”, као и претходним својим радовима, она остварује јасан ауторски став са убедљивим комуникацијским током превазилазећи на тај начин и дилему уметност и/или реклама. То је један од аспеката којима је Лана Васиљевић оправдала позицију у избору личности које су на домаћој визуелној сцени обележиле крај 20. и почетак 21. века.