Ролан Гарос – име јаче од смрти

Сваког пролећа кад асови тениса јуришају на Ролан Гарос, то херојско име оживи на начин неспојив с његовом суштином. И мада га сви доживљавају као синоним за тениску славу и престиж, то је у основи само име једног човека који никада неће бити заборављен.

Као што се и наводи на званичном сајту Отвореног првенства Француске – једног од четири највећа тениска турнира на свету – у одељку „Пионир авијације и ратни херој: Ролан Гарос”; парадокс је да „мало људи зна целу причу о човеку по коме је назван један од најлегендарнијих тениских терена на свету”:

– Заиста је необично што је име једног авијатичара дато тениском стадиону. То је само једна од посебности у причи о Ролан Гаросу и заслужена почаст човеку који је био и пионир и херој. Ролан Гарос није био страствени тенисер, иако је био велики заљубљеник у спорт. У младости је показивао таленат за фудбал, рагби и бициклизам –спорт који му је помогао да ојача плућа након што је са 12 година прележао упалу плућа…

Ролан Гарос рођен је 6. октобра 1888. у Сен-Денију, на француском острву Реинион у Индијском океану, на којем главни аеродром носи његово име. Као да је и само место рођења трасирало његов даљи пут: одатле је могао да се отисне у свет само уз помоћ крила.

По завршетку пословне школе ХЕЦ (Париз), у 21. години основао је своју фирму, салон аутомобила, недалеко од Тријумфалне капије. Али није се развијао у том смеру… Када је у августу 1909, на позив једног пријатеља, присуствовао авио-митингу у Шампању, више није могао да се одвоји од авиона. Како су записали његови биографи, Гарос ништа није радио овлаш.

– Одмах је купио авион и сам научио да лети, а потом стекао и пилотску дозволу. Шестог септембра 1911, две године након што се родила његова страст према летењу, Гарос је оборио свој први висински рекорд, достигавши 3.910 метара након полетања са плаже у Улгату. Учествовао је на бројним аеро-митинзима и тркама, задивљујући публику својом храброшћу и домишљатошћу. Брзо је постао звезда у том свету, окупљајући стотине хиљада гледалаца у Европи и Јужној Америци – наводи се у његовој биографији.

Само две године касније (23. септембра 1913), ушао је у историју као први човек који је прелетео Средоземно море. За осам сати превалио је врло ризичан пут, дуг 780 км, од Сен-Рафаела (Азурна обала) до Бизерте (Тунис). Полетео је са 200 литара горива и 60 литара рицинусовог уља, а кад је слетео, у резервоару је било остало само пет литара горива!

После овог подвига постао је миљеник високог париског друштва. Жан Кокто, књижевник и филмски уметник, имао је привилегију не само да буде његов пријатељ, већ и да се повремено провоза с њим у авиону. У име тог пријатељства посветио му је текст „Рт добре наде”.

Чим је избио Први светски рат, Гарос се одмах пријавио у војску и свој иноваторски дух подредио победи против непријатеља. Изумео је први ловац једносед са митраљезом који је пуцао „кроз пропелер”. Како је у изјави за Си-Ен-Ен објаснио Питер Јакаб из Смитсонијановог музеја, „техника коју је Гарос смислио није била баш ефикасна, али је ипак учинила његов авион смртоноснијим од било ког другог авиона који је летео у раној фаза рата”.

Почетком априла 1915, потпоручник Гарос је за две недеље остварио три победе у ваздуху, али га је затим погодила немачка противваздушна одбрана изнад Белгије. Био је принуђен да слети и ухваћен је пре него што је стигао да уништи авион. Његов изум је тако пао у руке непријатељу, који је искористио његове идеје да унапреди сопствене летелице.

Провео је три године у заробљеништву, одакле је нарушеног здравља побегао прерушен у немачког официра – како се наводи у тексту „Пионир авијације и ратни херој: Ролан Гарос”. „Њујорк тајмс” је пре осам година донео причу у којој се каже да је Гарос „побегао након што је послао шифроване поруке у Француску, пославши мапе Немачке у шупљој дршци тениског рекета”. То је вероватно била и његова најчвршћа веза за тенисом.

Није пристао на препоруке лекара и молбе надређених да се не враћа у рат, поготово што му је вид ослабио у заробљеништву. Сам је направио наочаре, само да би и даље могао да лети. На пропелеру свог авиона изгравирао је Наполеонов цитат: „Победа припада најупорнијима”! Тако је одлетео у смрт, дан пре свог 30. рођендана. После своје четврте победе у ваздуху, погинуо је 5. октобра 1918. изнад Ардена.

Десет година након његове смрти, 1928, нови тениски стадион назван је по њему. Подигнут је да би ту најславнија генерација француског тениса бранила титулу Дејвис купа. „Четири мускетара” – Рене Лакост, Анри Коше, Жан Боротра и Жак Бруњон – годину раније донели су својој земљи први трофеј у том такмичењу, што је била велика ствар за Француску. Стадион је назван по Ролан Гаросу на предлог његовог школског друга из ХЕЦ-а Емила Лесјеа. Тиме се одужио пријатељу који је уочи рата подржао његову кампању за председника Стад Франса.

Име Ролан Гарос постало је веће од смрти. Проширило се са стадиона на читав тениски догађај. Турнир, основан 1891, наставља да чува успомену на непоновљивог човека Ролан Гароса који је три године старији од њега. А пехар намењен шампиону мушког сингла назван је Куп мускетара, у славу четворице тенисера који су први играли на стадиону „Ролан Гарос”, на којем су почетком лета 1928. одбранили титулу Дејвис купа: Француска – САД 4:1.