Дигитални просјаци

„Шта је нама наша борба дала“ – истакнути блокадери добили стипендије, професори веће плате, а остали једно незаборавно искуство.

Не желе да уче, али не желе ни да раде. Блокаде су одавно постале циљ сам по себи. Блокадери су умислили да су ренесансни уметници а грађани мецене које ће их издржавати док они мудрују по друштвеним мрежама, претећи како „тик-так“ истиче време да се испуне њихови захтеви, које је одавно тешко набројати.

Ви који ћутите, ви који нас не подржавате, ви који нам се не дивите...

Блокадери су више пута ходали по црвеном тепиху од многих холивудских звезда за ових шест месеци, убеђени од стране злонамерних, да су надљуди и да им то припада.

ПОТРЕБНЕ ДОНАЦИЈЕ, објавили су на мрежи ови млади „дигитални просјаци“:

• готова јела, вегетаријанска јела, хумус, тофу
• намази, сухомеснато, паштета, смрзнута пецива
• вода, енергетска пића, кафа (3у1, 2у1)
• грицкалице, овсене каше
• хлеб, млеко (биљно и обично), јогурт, сир
• воће, поврће
• улошци (дневни и обични), четкице за зубе, убруси, пластичан прибор и чаше
• лекови за болове, прехладу

Поједини „просјаци у блокади“ примају донације и у криптовалутама, све зарад друштвеног нам бољитка и космичке правде, у нади да ће се и њих неко сетити и понудити им какву страну стипендију.

У међувремену, траже се радници за брање малина, у Гучи, околини Ариља, Косјерића, Ивањице, Љубовије и Бајине Баште, селима у околини Чачка и Ужица, пише Политика.

- Дневница, у просеку, од 4.000 до 6.000 динара. Сезона бербе креће половином јуна. Осим неповољних временских прилика које су и те како утицале на овогодишњи род, па ће он бити испод просека, власници малињака жале се и на то да многи користе прилику да оду из земље, чиме се понуда сезонске радне снаге рапидно смањује. Малинари из околине Ариља упозоравају да су хонорари за берача у последњих неколико година у односу на цену малине прилично високи. Прошле године су дневнице биле од 4.000 до 4.500 динара.

Хајде, децо наша, зарадите за те улошке, оберите српску малину и скупите новац за своју борбу. Кад можете онолико да скачете, пешачите и педалирате, можете ваљда и да берете.

Ипак, лакше је “жицкати” на мрежама и делити фотографије румунске бабе која је донела једину јабуку коју је имала да је понуди храбрим блокадерима.

Дајте људи готова гурманска јела, тартуфе (црне и беле), кавијар (може и у тегли), димљени лосос, полукрвав стек, ручно прављени хумус са шафраном из Марока, воду из глечера, грицкалице – само злата вредне, као рецимо пистаћи без љуске, хлеб од 12 врста житарица, млеко од бадема љуштених у зору, воће и поврће – искључиво органско, уз личну биографију сваког плода, улошке од чисте свиле, четкице за зубе од бамбуса, салвете са позлаћеним везом, есцајг од рециклиране белокости, кристалне чаше...

Не шкртарите, не дозволите да се врате у учионице, нека се баве политиком.