Криза стигла, а ми је још чекамо

Док чекамо кризу, она је већ стигла, порука је са јучерашњег традиционалног децембарског саветовања стручњака на Економском факултету. Народу се стално саопштавају поруке како ће нас нестабилност која тресе глобално финансијско тржиште заобићи, али како се чуло на световању у организацији Научног друштва економиста, светска криза никако не може да буде српска шанса.

Прети ли Србији рецесија, да ли су буџетом за 2009. годину погажена предизборна обећања, хоће ли гувернер Радован Јелашић успети да монетарном политиком утиче на ценовну стабилност и какве су последице тренутних курсних осцилација – само су неке од тема на које су присутни економисти покушали да дају одговоре, поготово што се сада многи експерти из ове области налазе на одговорним функцијама у држави.

Иако најављени, премијер Мирко Цветковић, гувернер Радован Јелашић и министарка финансија Диана Драгутиновић нису се јуче нашли, у амфитеатру, међу студентима и професорима на Економском факултету.

– Креатори економске и монетарне политике морају ефектније да се суоче са последицама кризе. Досадашњи учинци нису задовољавајући – истакао је на почетку Стојан Стаменковић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ).

Директни негативни ефекти, како каже, већ се виде у паду извоза, смањеном приливу страног капитала и високом спољнотрговинском дефициту.

– Индустријска производња, нажалост, већ најављује рецесију, па је тако у првих осам месеци ове године, она за 1,7 одсто нижа него у истом периоду лане. То ће се у великој мери одразити на извоз. У прилог томе говори и чињеница да је један од највећих извозника „Ју-Ес стил” угасио и своју другу пећ. Не бринем за власнике железаре у Смедереву, брине ме укупан извоз Србије, који ће због овога сигурно бити мањи између 10 и 15 одсто – уверен је Стаменковић.

Негативна очекивања привредника, напомиње он, нису била већа још од 1995. године, а у најоптимистичнијем сценарију моћи ћемо да се надамо инфлацији од 10 одсто, док ће привредни раст у најбољем случају, такође догодине, бити три процента, а прилив кредита из иностранства око пет милијарди долара.

– Опрезнији сценарио предвиђа раст бруто домаћег производа (БДП) од два одсто, пад инвестиција за 12 процената и упола мање кредита из иностранства него у оптимистичној верзији следеће године – саопштио је Стаменковић резултате до којих је дошао ауторски тим МАТ-а.

Павле Петровић, уредник „Кварталног монитора”, оценио је да се нестабилност углавном неће огледати у кризи банкарског сектора, али ће утицати на смањење извоза и нарочито се одразити на смањење прилива страног капитала неопходног за покривање великог минуса у спољној трговини.

Према његовој процени, динар ће догодине ослабити за 15 одсто, и овако нагло слабљење националне валуте није неуобичајено, јер одликује све земље у транзицији. На кочење инфлације, додао је, утицаће пад цена нафте, али ће је, истовремено, раст евра и слабљење динара гурати навише. Његова рачуница показује да је догодине могућ привредни раст од највише три одсто.

А. Н.